Trilateralna komisija u Beogradu

Beograd -- Trilateralna komisija koju često nazivaju “svetska vlada u senci” održaće zasedanje svog evropskog ogranka od danas do nedelje u Beogradu.

Izvor: Tanjug
Podeli

Trodnevni skup na koji su pozvani članovi svetske ekonomske i političke elite biće zatvoren za javnost, što dodatno raspaljuje maštu znatiželjnih koji žele da znaju ko će biti prisutan i o čemu će biti reči na 38. zasedanju ove organizacije koja će se prvi put okupiti u Beogradu.

Na zvaničnom sajtu Trilateralne komisije nema informacije o zasedanju u Beogradu, a prema najavama iz medija sednicu će otvoriti predsednik za Evropu i bivši šef Evropske centralne banke Žan-Klod Triše, dok će goste pozdraviti premijer Aleksandar Vučić.

Predsednik srpskog ogranka Trilateralne komisije Jovan Kovačić naveo je za Tanjug da očekuje dobru posećenost skupa na koji je pozvana cela srpska vlada, kao i regionalni lideri, dok je za predstojeći dogadjaj rekao da će to biti “jedan od najozbiljnijih skupova od Titove sahrane”.

Govoreći o uticaju Trilateralne komisije, predsednik Organizacionog odbora skupa Tahir Hasanović, ukazao je da ona već četiri decenije bitno utiče na finansijske i ekonomske tokove sveta, jer u njoj sede istaknuti ljudi koji imaju mogućnost sagledavanja razvoja sveta.

Ipak, nema dokaza da je Trilaterala zaista moćnija od demokratski izabranih vlada i da upravlja njima, kao što su skloni da tvrde zagovornici teorija zavere, ali je odsustvo informacija doprinelo da se na ovu organizaciju gleda podozrivo.

Spisak njenih članova uključuje, ili je uključivao, trojicu američkih predsednika, Dzordza Buša starijeg, Džimija Kartera i Bila Klintona, više potpredsednika SAD, bivšeg premijera Italije Marija Montija, bivšeg predsednika Bugarske Petra Stojanova, bivšu šeficu austrijske diplomatije Ursulu Plasnik, kao i desetine ministara i guvernera iz Evrope, Severne Amerike i Azije.

Trilateralnu komisiju osnovali su u Njujorku 1973. godine bogataš Dejvid Rokfeler i Karterov savetnik Zbignjev Bžežinski, a organizacija je nastala zbog neslaganja Bilderberg grupe sa svojim članom Rokfelerom u vezi sa prijemom Japana u klub.

Trilateralna komisija osnovana je na tri godine u cilju podsticanja ekonomske i političke saradnje SAD i Kanade sa Evropom i Japanom i funkcioniše kao svojevrsni medjunarodni savet za spoljne poslove, a svake tri godine obnavljala je mandat, koji sada važi do 2015. godine.

Pored koncentrisane političke moći, u srži postojanja ove organizacije je kapital, pa u Trilateralnoj komisiji sede predstavnici Svetske banke, Evropske centralne banke, Medjunarodnog monetarnog fonda i većine velikih svetskih banaka.

Interesi multinacionalnih kompanija kao što su Soni, Fudži, Goldman Saks, Levi Štraus, Teksako, Fudži - Kseroks, Samsung, Ford, Dženeral motors, Boing, Tojota, Mitsubiši, Aj-bi-em, Džonson i Džonson i Krajsler, takodje su zastupljeni u Trilateralnoj komisiji.

Iako se delovanje Komisije oduvek bilo diskretno, ono je uključivalo i medije, odnosno njihove direktore koji su mogli da prisustvuju zasedanjima pod uslovom da ništa od onoga što su čuli ne objavljuju ni kao nezvanična saznanja.

Rokfeler je svojevremeno zahvalio direktorima Njujork tajmsa, Vašington posta i Tajma što su se decenijama pridržavali dogovora i ništa nisu objavili.

“Bilo bi nemoguće da razvijamo naš plan za svet da smo bili pod lupom javnosti tokom svih godina”, rekao je tada Rokfeler.

Ono što je javnost mogla da sazna o “planu za svet” jeste da Trilateralna komisija nastoji da konsoliduje i kontroliše četiri centra moći: politički, monetarni, intelektualni i duhovni, a u interesu stvaranja mirnije i produktivnije svetske zajednice.

Protivnici globalizacije tvrde da je istinski cilj Trilateralne komisije stvaranje svetske ekonomske moći koja će biti nadmoćnija od političkih vlada država koje su uključene u rad organizacije.

U analizi Patrika Vuda, koji je koautor bestselera “Trilateralci nad Vašingtonom”, navedeno je da je u toku stvaranje globalnih privatnih zaliha zlata koje će poslužiti kao temelj nove globalne valute čiju će vrednost da kontrolišu “Trilateralci”.

Evropska grupa u početku je obuhvatala zapadnoevropske države članice tadašnje Evropske ekonomske zajednice, a kako se ova zajednica vremenom proširivala, tako su u članstvo Trilateralne komisije ulazile nove članice.

Hrvatska je ušla 2012. godine, a najmladja članica je Srbija koja je od prošle godine u članstvu Trilateralne komisije i uz Norvešku je jedina članica Evropske grupe koja nije istovremeno članica EU.

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, Twitter nalogu i uključite se u našu Viber zajednicu.

strana 1 od 193 idi na stranu