Vejvoda: Evropa nas čeka

"Važno je da ova zemlja iskorači ispred sebe i rešenja koja je do juče smatrala nekim linijama, fleksibilnost je važna. Evropa nas čeka. Angela Merkel je govorila o paralelnim institucijama, ali tada je došla sa snažnom porukom da je proširenje Evrope na Zapadni Balkan i dalje prioritet uprkos problemima koje imaju tamo", kaže Vejvoda.

Vejvoda kaže da je veoma bitno da smo u dobrim odnosima sa Nemačkom, kao i sa Francuskom i Velikom Britanijom.

"Živimo pored Unije, jedne od najmoćnijih ekonomija na svetu, razumno je da postanemo deo te zajednice, nećemo preživeti ako ostanemo sami", kaže Vejvoda.

Potpredsednik Maršalovog fonda smatra da "ako bi se usredsredila državna i vladina politika, pa i društva u tom smeru, možemo da nadoknadimo deo vremena, a deo vremena je zauvek izgubljen".

Komentarišući dolazak Ketrin Ešton i Hilari Klinton, Vejvoda je naveo da ne veruje da one dolaze sa ultimatumom, već sa porukama podrške. Vejvoda dodaje da nije čudno što dolaze zajedno i podsetio da je Džozef Bajden posetio BiH sa Havijerom Solanom.

"Vrlo je važno da (Eštonova i Klintonova) dolaze. Jer kako je kolega Kesić rekao, mi jesmo periferija što se tiče globalnih planetarnih geopolitičkih kretanja. Jedan region koji se stabilizovao. Evropska integracija celog regiona ide napred i mislim da dolaze da podrže taj sveukupan napor", kaže Vejvoda.

Vejvoda kaže da je Zoran Đinđić još skoro pre deset godina krenuo sa inicijativom da reši Kosovsko pitanje i da je znao da ima "problem u dvorištu" koji će morati da reši, i to sa onima koji su relevantni, "dakle nismo mogli to sami da rešavamo".

"Ovo je nastavak te jedne politike, mnogo kasnije nego što je to trebalo da se učini. Izgubili smo jako puno vremenma. Njegovo ubistvo je unazadilo Srbiju u tom smislu da je izgubilo dinamiku modernizacije, posle deset godina smo tamo gde je on hteo da budemo, da uđemo ozbiljno u rešavanje tog pitanja. Realnost je takva da ne možemo to da izbegnemo“, kaže Vejvoda.

On dodaje da postoji snažna politička volja sa obe strane, i u Beogradu i u Prištini, da se ovaj problem reši. Vejvoda dodaje da veruje da je prethodna vlada mogla odlučnije da krene u dijalog.

"Haško pitanje jeste jedan od faktora, teško ih je upredo voditi. Velika stvar je što je prethodna vlada učinila to da se haško pitanje zatvori", navodi Vejvoda.

Vejvoda smatra da je nova vlada pokazala nivo fleksibilnosti koji je bitan kada se ulazi u pregovore i da se ova situacija može porediti sa odlaskom nekadašnjeg predsednika SAD Ričarda Niksona kod tadašnjeg lidera Kine Mao Cedunga.

"Lakše je patrioti da ode da sedne sa Mao Cedungom, nego za demokratskog predsednika. Teže je jednoj demokratskoj vladi da ide u susret problemu, jer je bila pod vatrom svih drugih stranaka, pa i SNS. Sada je lakše SNS kao stranci u čiji se patriotski kredibilitet ne sumnja da reši bolna pitanja nego DS. Vreme je učinilo svoje. Ova vlada ne bi mogla da učini to da prethodna vlada nije učinila sve to, regionalna pitanja, smirivanje tenzija, bilateralni odnosi, osnova da bi sledeća vlada mogla da uradi šta je učinila", smatra Vejvoda.

Vejvoda dodaje da je, pored kosovskog pitanja, bitno da Srbija počne da usvaja ono što je bitno za ustavnu demokratiju, pre svega pravosudna reforma.

"U svim tranzicijama posle pada Berlinskog zida je najteža bila pravosudna reforma. Ako građani ne osećaju sigurnost kada odu u sud, onda nemate osećaj da živite u stabilnom i predvidljivom društvu", kaže Vejvoda.