Beograd najjeftiniji u regionu?

Savez ekonomista Srbije uporedio je cene 28 proizvoda u Beogradu, Zagrebu, Ljubljani, Sarajevu, Podgorici, Sofiji, Bukureštu i Budimpešti u minimarketima, supermarketima, hipermarketima i velikim diskontima.

Beograd je do skoro važio za jedan od za život najskupljih gradova u regionu. To potvrđuju i izjave mnogih ekonomista, ali i guvernera Radovana Jelašića, da su cene hrane u Srbiji najviše poskupele u odnosu na zemlje u okruženju.

Međutim, prema istraživanju Saveza ekonomista, Beograd je svrstan među gradove u kojima su troškovi života najmanji.

“Beograd ima, u 15 od 28 pozicija koje su date, od mleka, jogurta, pilećeg mesa, tunjevine, soka od jabuke, piva, paste za zube, do ‘pampers’ pelena - ima poziciju najjeftinijeg grada”, tvrdi Dragan Đuričin iz Saveza ekonomista Srbije.

Prema ovoj analizi, vrednost potrošačke korpe sa 16 proizvoda u beogradskoj samousluzi je 18,33 evra.

Za iste te proizvode, u Zagrebu je, prema ovom istraživanju najskupljem gradu, potrebno 29,20 evra.

Roba u prodavnicama je jeftinija još samo u Budimpešti, ali su zato cene u srpskim hipermarketima mnogo povoljnije nego u glavnom gradu Mađarske.

Ovakvi podaci nisu iznenadili ministra trgovine Slobodana Milosavljevića.

“Meni, naravno, ovo prija, ali nije to zasluga ministra trgovine ili Vlade Srbije, već zasluga konkurentnosti srpske privrede i srpske trgovine. Njima hvala u ime građana Beograda i građana Srbije na ovakvim rezultatima”, kazao je ministar Milosavljević.

Prema ovoj analizi, konstatovano je da su u Srbiji cene najmanje porasle.

Petar Bogosavljević iz Pokreta potrošača međutim kaže da to istraživanje ne prikazuje stvarne cene i standard.

“Srbija je prošla i prolazi kroz period velike i ozbiljne nestabilnosti dinara. Kroz ovo istraživanje dobija se ulepšana stvarnost i slika”, kaže Bogosavljević.

Ekonomisti zaključuju i da se ovako niske cene postižu na štetu trgovaca i proizvođača.

Direktor “Delta maksija” Dragan Filipović tvrdi da su oni smanjili marže pojedinih proizvoda u poslednje dve godine. “Troškovi trgovine svuda u svetu su od 14 do 15 posto. Ko ima proizvod sa maržom ispod toga, on gubi na tom artiklu. Zato, da bi to nadoknadio, mora da ima druge artikle čija je marža veća od 15 odsto da bi bio profitabilan”, kaže Filipović.

U beogradskim samouslugama juneći but košta 6,37 evra. U sličnoj prodavnici u Sarajevu skoro 7, a u Zagrebu čak 10,35 evra.

U glavnom gradu Srbije je najjeftinije i mleko, nešto skuplje je u Budimpešti - 0,55 evra, zatim u Bukureštu - 0,78. Najskuplje mleko i, u ovom slučaju, plaćaju stanovnici hrvatske prestonice.

Trebalo bi, ipak, imati u vidu da je dinar značajno oslabio u odnosu na evro za poslednjih nekoliko meseci.

Tako sada izdvajamo manje evra za neke proizvode, ali je količina dinara koje potrošimo itekako uvećana.