Globus: Kako se "Majka Hrvata" našla u Beogradu?

Najava gradonačelnice Knina Josipe Rimac da će prvi potez gradske uprave, nakon obeležavanja godišnjice vojno-policijske akcije "Oluja", biti da zvanični Zagreb od Srbije zatraži vraćanje skulpture „Povjest Hrvata“ Ivana Meštrovića, u hrvatskim medijima je otvorilo pitanje da li je to umetničko delo plaćeno autoru.

Reč je o skulpturi sa likom Meštrovićeve majke Marte, koja se odnedavno nalazi i na biometrijskim putnim ispravama Hrvatske.

Skulptura, dimenzija 179 puta 146 puta 96 centimetara, nastala je 1933. godine, a nalazi se u okviru kompleksa Kraljevskog dvora na Dedinju.

Zagrebački "Globus" piše da Kustos Dvora Jana Vujnović, kaže da je skulptura plaćena velikom svotom novca, te da o tome postoji dokumentacija, odnosno računi koji se čuvaju u Arhivu Jugoslavije.

Hrvatski nedeljnik, međutim, piše da priča o ovoj skulpturi uopšte nije jednostavna, odnosno da li je ona plaćena ili ne postoje oprečni podaci i navodi pisma vajara iz 50-tih godina, koji, kako se navodi, upućuju na suprotno.

Nedeljnik, doduše, piše i da bi, bez konkretnih dokaza o vlasništvu, skulptura trebalo da pripadne Meštrovićevim naslednicima, ali da, kako saznju, porodica, za sada, nije zatražila njeno vraćanje.

Uprkos tome, „Globus“ navodi da su navodno sačuvana dva Meštrovićeva pisma Mihovilu Abramiću, tadasnjem direktoru Arheološkog muzeja u Splitu, iz 1953. godine, u kojemu mu “sugerše da se zauzme da skulptura iz Begrada bude prenesena u Split“.

Ta pisma je, dodaje se, autor najopsežnije biografije Ivana Meštrovića, objavio Duško Kečkemet, a u jednom od njih, umetnik navodno eksplicitno pobija “činjenicu da je njemu kralj Aleksandar ovu skulpturu platio“.

Andro Krstulović Opara, višegodišnjii direktor Muzeja Ivana Meštrovića, sada savetnik predsednice Hrvatske, uveren je, pak, da kralj Aleksandar skulpturu nije platio.

Upitan šta ako se ipak dokaže da je skulptura plaćena, on kaže: "Mislim da ćemo u tom slučaju postići dogovor. Vrlo je važno da se skulptura u Hrvatsku vrati, a u koji grad i kome, to još treba dogovoriti".

Inače, postoji više verzija ove skulputre, a hrvatski stručnjaci tvrde da su sve one originali s tim da je upravo ova verzija sa Dedinja, isklesana u belom kamenju, nešto to bi, kako se navodi, “trebalo da bude konačna verzija Meštrovićeve zamisli i realizacije“.