Biografija Tomislava Nikolića

Novoizabrani predsednik Skupštine Srbije Tomislav Nikolić partijski se prvi put angažovao u Narodnoj radikalnoj stranci u Kragujevcu. Na njegovu inicijativu, došlo je do ujedinjenja te stranke i mesnih odbora Srpskog četničkog pokreta Vojislava Šešelja i stvaranja nove stranke 23. februara 1991, pod nazivom Srpska radikalna stranka.

Za predsednika SRS-a izabran je Vojislav Šešelj, a Nikolić za potpredsednika. Kasnije je tri puta biran za zamenika predsednika stranke, poslednji put na Sedmom otadžbinskom kongresu stranke 8. oktobra 2006. 

Ima i titulu četničkog vojvode, koju je dobio je od Vojislava Šešelja.

Nikolić je od 1992. poslanik u Skupštini Srbije i jedini poslanik koji je biran u svaki saziv od 1992. godine. Zajedno sa Vojislavom Šešeljom, 1995. osuđen je na tromesečnu kaznu zatvora, koju je izdržavao u Gnjilanu.

U martu 1998. izabran za potpredsednika Vlade Srbije, a krajem 1999. za potpredsednika Savezne vlade SRJ.

Učestovao je na predsedničkim izborima 2000. godine i osvojio treće mesto, iza Vojislava Koštunice i Slobodana Miloševića.

Na predsedničkim izborima 2003. godine dobio je najviše glasova, ali zbog nedovoljne izlaznosti nije postao predsednik. Na ponovljenim izborima 2004, u prvom krugu osvojio je najviše glasova, a u drugom krugu izgubio je od Borisa Tadića.

Šef je poslaničke grupe SRS-a, koja je sa 81 poslanikom najbrojnija u Skupštini.

U mladosti se bavio atletikom. Objavio je 12 knjiga, među kojima su "Rovovi u narodnoj skupštini", "Kad padne vlada", "Milošević pada" i "Od početka".

Rođen je 15. februara 1952. u Kragujevcu. Po zanimanju je građavinski tehničar. U Kragujevcu je studirao na Pravnom fakultetu, ali je školovanje prekinuo i zaposlio se.

Karijeru je započeo u Građevinskom preduzeću "Žegrap". Bio je šef izgradnje na pruzi Beograd-Bar, radio je u Majdanpeku, Priboju, Trebinju, Beogradu i drugim mestima širom bivše Jugoslavije.

U firmi "22. decembar" bio je šef investicija 12 godina, a dve godine i tehnički direktor Javnog komunalnog preduzeća u Kragujevcu.
Oženjen je Dragicom i ima sinove Radomira i Branislava.

Uvrede i kontroverzne izjave

Iako je Vojislav Šešelj u svom testamentu, kako je rekao, zakleo radikale da nikada, ni pod kojim uslovima i ni po koju cenu, ne sklapaju savez sa "izdajnicima Borisom Tadićem i Vojislavom Koštunicom", njegov zamenik Tomislav Nikolić je to prekršio, jer je, da bi bio izabran za predsednika parlamenta, ostvario saradnju sa DSS-om.

Za novog predsednika Skupštine Srbije haški optuženik Vojislav Šešelj je najveći intelektualac koga je ikada upoznao. On mu je savetovao koje knjige da čita kako bi postao uspešan političar.

I političku logiku preuzeo je od svog idejnog vođe, pa je postao poznat po kontroverznim izjavama o svojim političkim protivnicima.

"Ako neko vidi Zorana Đinćića, recite mu i da je Tito pre smrti imao problem sa nogom", rekao je Nikolić svojevremeno na stranačkom skupu.

Iako se kasnije izvinio zbog te izjave rekavši da to ne bi rekao da je znao šta će se dogoditi, Nikolić ima običaj da pokazuje da mu ni mrtvih novinara nije žao. U decembru 2003. u Utisku nedelje ponovio je svoj stav o ubistvu Slavka Ćuruvije: "Nije mi žao što je ubijen, šta sad?"

Običaj da članovi njegove stranke ljude druge nacije nazivaju pogrdnim imenima ili izdajnicima i sam je primenjivao. Ni u parlamentu nije prezao od toga, pa je bivšu potpredsednicu Vlade Ivanu Dulić-Marković i njenu porodicu nazvao ustašama.

Ustašom je nazivao i predsednika Srbije Borisa Tadića:

Olja Bećković: Čekajte, Boris Tadić je ustaša?

Nikolić: Potpuno.

Olja Bećković: I ne osećate se glupo kad to izgovorite?

Nikolić: Zašto?

Njegov rečnik išao je dotle da je javno, u direktnim televizijskim prenosima, političke protivnike nazivao pogrdnim imenima. Ostala je upamćena njegova izjava povodom izbora Vuka Draškovića za šefa diplomatije, kao jedna od najnevaspitanijih: "E, ovakvo govno ste vi izabrali za ministra", a obraćao se i rečima "Sram te bilo, džukelo jedna."

Vređao je često i lidera stranke čiji su poslanici noćas omogućili da bude izabran za predsednika Skupštine, nazivajući ga "mlitavim i metiljavim Koštunicom".