Od "Sartida" nestalo sto miliona $

Prodaja „Sartida" američkom „Ju-Es stilu" jedna je od spornih, prema zahtevu Evropske komisije, koja je prošle godine uputila pismo Vladi Srbije tražeći odgovore o 26 privatizacija i drugih spornih poslova na koje je ukazivao Savet za borbu protiv korupcije. Dačić je rekao da će se ispitati više od 20 slučajeva privatizacija, a u nekima su već obavljene i predistražne radnje.

"Ne postoji nikakav spisak nezakonitih privatizacija, već samo spisak firmi čija će privatizacija biti proverena. Niko nije unapred kriv, videće se da li su privatizacije sprovedene u skladu sa zakonom. Baš me zanima ko je kriv za Sartid i koliko će daleko ta istraga ići. Baš me zanima da li će doći do SAD. Sartid je prodat za 20 i nešto miliona dolara. Da li je to bila pljačkaška privatizacija ili nije? Gde je najmanje sto miliona? Mora da se utvrdi ko je kriv i očekujem da će vrlo brzo biti poznati rezultati istrage", rekao je Dačić.

Kako saznaje "Pres", jedna od radnih grupa MUP-a, sastavljena od najboljih operativaca kriminalističke policije, uveliko radi na reviziji istrage koja traje gotovo osam godina.

"Meta istrage je utvrđivanje činjenice da li je neko uzeo proviziju, s obzirom na to da se procenjuje da je Sartid prodat za sto miliona manje nego što realno vredi", navode za "Pres" u policiji.

Istraga o "Sartidu" se vodi već osam godina i o na osnovu inicijalnog akta Saveta za borbu protiv korupcije, koji je još 2004. upućen Republičkom javnom tužilaštvu, ali i na osnovu saznanja policije. Istragu je vodio UBPOK, pa SBPOK, ali je na kraju vrh policije preuzeo čitav slučaj.

Kako "Pres" saznaje, policija je tužilaštvu dostavljala izveštaje o preduzetim radnjama u periodu od 2004. do 2007. Do pomaka u istrazi došlo je 2009. kada je Okružno javno tužilaštvo pokrenulo istragu protiv šest osoba. Zatim su sprovedene dopunske istrage, saslušano je više desetina građana. Podatak o napretku u istrazi nikada nije došao do javnosti, piše ovaj list, kao ni spisak onih koji su potencijalni osumnjičeni. NIkakve optužnice i dalje nema. Ali, prema nezvaničnim informacijama, krug potencijalno osumnjičenih je sada proširen, mada je posle decenije teško naći nove, kvalitetne dokaze.

"Iako se kao odgovoran za privatizaciju Sartida"označava bivši ministar Aleksandar Vlahović, realizator posla je bio tadašnji Trgovinski sud, koji je dopustio kupoprodaju između kupca, koji je sudeći prema ceni bio privilegovan, i sa druge strane, Ministarstva za privatizaciju, na čijem čelu je bio Vlahović. Treba ispitati da li je bilo dogovora između predstavnika pravosuđa i Vlade, kao i da li je neko uzeo proviziju kako bi američka firma dobila smederevskog giganta za malu vrednost ili se radilo o nekim drugim interesima", navode u policiji za "Pres".

Bivši ministar Aleksandar Vlahović kaže za "Pres" da je u poslednjih 10 godina najmanje tri puta saslušan u vezi sa ovim slučajem. "Odazvaću se svakom pozivu u vezi sa prodajom Sartida, tu nije reč o privatizaciji već o prodaji iz stečaja", kaže Vlahović.

Profesor Ekonomskog fakulteta iz Beograda Ljubodrag Savić smatra da je ova prodaja sumnjiv posao.

"Poznato je da zakon predviđa prodaju putem tendera ili aukcije. Železara je prodata za 23 miliona dolara, a Amerikanci koji su je kupili tvrde da su je platili 34 miliona dolara. Znači negde je isparilo najmanje 11 miliona dolara. Takođe, dug železare je bio astronomski i procenjuje se da je išao i do 1,5 milijardi dolara, a prenet je na državu. Nema nikakve dileme da ćemo morati da vodimo sporove sa velikim evropskim bankaama koje su dale novac za gradnju Sartida. One su smatrale da su oštećene u procesu stečaja, pošto njima, kao poveriocima, nije ponuđeno da kupe Sartid. Veliki poverioci su bile i domaće banke, međutim taj problem je rešen likvidacijom banaka dve godine ranije", kaže Savić.

Ekonomista Ljubomir Madžar kaže da je najavljeno ispitivanje spornih privatizacija prvenstveno politički potez nove vlasti: "Motiv je sigurno politička popularnost, jer svaki takav pokušaj dobro prolazi kod naroda. Verujem da će zato ova vlast na ovoj stvari još dugo nastojati da zaradi poene. Insistiranje EU na ispitivanu privatizacija je samo dodatni motiv."