Rehabilitovan Draža Mihailović

Rehabilitacijom je poništena presuda iz 1946. godine, kojom je Mihailović osuđen na smrt, kada su mu oduzeta sva građanska prava.

Odluka suda da usvoji zahtev za poništenje presude i rehabilituje Mihailovića je konačna i ne postoji mogućnost žalbe, s obzirom na to da postupak ima samo jednu stranu. Mihailoviću su ovom odlukom vraćena sva građanska prava.

Sudija Aleksandar Trešnjev rekao je da je sud usvojio zahtev za rehabilitaciju i poništio presudu kojom je Mihailović 15. jula 1946. godine bio osuđen na smrt, a dva dana kasnije streljan. "Dragoljub Mihailović smatra se neosuđivanim", rekao je sudija Trešnjev, posle čega je dobio buran aplauz i pozdrave publike.

Sud je utvrdio da Mihailoviću nije obezbeđeno fer suđenje, da nije imao prava na odbranu, da nije video advokata do početka suđenja.

U obrazloženju rešenja sudija je naglasio da je Dragoljub Mihailović lišen života iz političkih i ideoloških razloga i da je to bilo suđenje režimu stare, Kraljevine Jugoslavije, odnosno izbegličkoj vladi.

Sudija je naglasio da sud nije utvrđivao činjenicu da li je Dragoljub Mihailović ratni zločinac ili nije, već je isključivo utvrđivao da li je imao fer i pravično suđenje.

Izricanje odluke privuklo je veliku pažnju javnosti, a odluku suda je ispred zgrade u kojoj je Viši sud dočekao veliki broj građana, među kojima su i brojni pripadnici antifašističkih udruženja, kao i pripadnici Ravnogorskog pokreta.

Sudnica je bila prepuna, a u zgradi su bili i pripadnice organizacije "Žene u crnom", lider SRS Vojislav Šešelj, osuđivani član "Obraza" Mladen Obradović, prestolonaslednik Aleksandar Karađorđević, kao i građani u narodnim nošnjama i sa četničkim obeležjima.

Zahtevom za rehabilitaciju je zatraženo poništenje presude od 15. jula 1946. godine kojom je Mihailović osuđen na smrt zbog kolaboracije s nacističkim okupatorima i kojom su mu oduzeta sva građanska prava.

Postupak za rehabilitaciju počeo je 16. septembra 2010. godine, ali je u dva navrata došlo do zastoja u procesu.

Prvi put se čekalo utvrđivanje dana streljanja Mihailovića, a drugi put jer je Savez antifašista Srbije podneo krivične prijave protiv dva svedoka zbog lažnog svedočenja.

Rešenjem Prvog osnovnog suda u Beogradu kao datum Mihailovićeve smrti utvrđen je 17. jul 1946. godine. Mihailović nema grobno mesto.

Zahtev za rehabilitaciju Mihailovića su prvi put 2006. godine podneli njegov unuk Vojislav Mihailović, profesori Pravnog fakulteta Univerziteta u Beogradu Smilja Avramov i Kosta Čavoški, Srpski liberalni savet i Udruženje Jugoslovenske vojske u otadžbini. Kasnije su se tom zahtevu pridružile i pojedine političke stranke i udruženja.

Foto: Tanjug

Suđenje su pratile burne polemike u javnosti, a ročišta, kao i čitanje presude, obeležili su i česta sučeljavanja "četnika" i "partizana" ispred suda.

Tokom procesa saslušano je više desetina svedoka, mahom istoričara, preslušani su audio-snimci sa suđenja i prikupljena je brojna dokumentacija.

Uskoro opširnije...

Samo jos fale Nemci kaze policajac hahahah pic.twitter.com/ogIpexSlIy

— jaksa scekic (@jaksa007) May 14, 2015