"Srbi razumeju stradanje Jermena"

"Došao sam u Jerevan da se u ime srpskog naroda i u ime države Srbije poklonim žrtvama strašne tragedije jermenskog naroda tokom prvog velikog svetskog rata u 20. veku", rekao je Tomislav Nikolić.

"Ako iko može da razume i oseti nesreću biblijskih razmera koja se 1915. godine obrušila na Jermene u Otomanskom carstvu, kao i njene trajne i nezalečive
posledice, onda je to srpski narod, onda je to Srbija", rekao je Nikolić.

Dodao je da je Srbija u Prvom svetskom ratu imala procentualno najviše gubitaka od svih zemalja i naroda pogođenih tim ratom.

"Ukupni gubici Srbije od 1915. do 1918. dosegli su zastrašujuću brojku od 1.247.435 žrtava, što je približno 28 odsto tadašnjeg ukupnog broja stanovnika, od čega je među vojnicima bilo 402.435 poginulih i preminulih, a među civilima 845.000. Posmrtni ostaci srpskih žrtava Velikog rata rasuti su u 1815 grobnica, u 18 država. Mnogima se grobno mesto nikada nije saznalo", rekao je Nikolić.

Nikolić je dodao da su jermenske žrtve "trajna opomena za žive" i da ih niko ne sme zaboraviti posebno danas "kada, prema rečima pape Franje, teče 'treći svetski rat na parče' i kada ponovo stotine i hiljade ljudi gube živote, dostojanstvo i imovinu".

Prema njegovim rečima, nespremnost i zaziranje od poštenog i celovitog suočavanja s najpotresnijim činjenicama prošlosti zakonito prozvodi nove tragedije u budućnosti.

Prema njegovim rečima, živimo u vremenu kada se uvrežilo pogubno uverenje da se izbegavanjem istinitog imenovanja pojava iz stvarnosti, neretko i njihovim tendencioznim preimenovanjem, može trajno uticati na tok istorije.

"Svesni ove neporecive istine i kobnih posledica koje ogrešenje o nju donosi celom ljudskom rodu, nismo danas smerno, ali i odlučno, došli ovde, da budemo za ili protiv nekoga u našim žalosnim ovozemaljskim podelama, već da izrazimo poštu žrtvama jednog srazmerno malobrojnog, prijateljskog naroda kojima dugo nije bilo dato da se smire u opšteljudskom priznanju svoga stradanja", naveo je Nikolić.

Predsednik Srbije je kazao da predstavnici Srbije, u vreme kad se politikantski neosetljivo manipuliše i samim terminom "genocid", i kada se osvedočenim žrtvama ponovljenih pogroma i genocida nameće uloga počinilaca, nisu mogli izostati sa ceremonije u Jerevanu i izneveriti milione žrtava.

"Nismo smeli i nismo mogli izostati, kao što ne propuštamo i nećemo nikada dozvoliti da nas prizemne računice i nametnuta 'politička korektnost' navedu da propustimo svako dostojanstveno podsećanje na stradanja koja su ratovi i drugi sukobi nanosili ljudima širom sveta, da se poklonimo pred grobovima koji kriju nedosanjane snove starih i mladih, vojnika i civila, žena i dece, kojima su raspomamljene sile mržnje i zla surovo presekle životnu stazu", rekao je Nikolić.

Komemoracija u Jerevanu kojom se obeležava 100. godišnjica pogroma nad Jermenima, za vreme Otomanskog carstva, počela je maršom hiljada ljudi.

Istovremeno, Turska danas obeležava 100 godina velike Bitke na Galipolju, koja je trajala punih devet meseci.

Jermenska crkva je juče kanonizovala milion i po ubijenih u masakrima i deportacijama, za vreme Prvog svetskog rata, prenosi Bi-Bi-Si.

Turska se snažno protivi korišćenju termina genocid da se opiše to ubijanje, jer je bilo mnogo mrtvih na obe strane, što je pogoršalo odnose između Turske i Jermenije.

Pri tom Turska tvrdi da je bilo mnogo manje ubijenih od 1,5 miliona.

Pomen će biti održan danas i u Turskoj, a premijer Ahemt Davutoglu je izjavio da će zemlja "deliti bol" Jermena i ponovio da to nije bio genocid.

Ranije ovog meseca, Turska je opozvala svog izaslanika u Vatikanu, pošto je papa Franja takođe upotrebio reč genocid, na misi u Bazilici Sveog Petra.

Nemački predsednik Joakim Gauk je juče takođe opisao ubistva kao genocid, uoči rasprave u nemačkom parlamentu o tom pitanju.

Francuska snažno podržava da se taj pogrom tretira kao genocid, a njen predsednik je predložio zakonsko kažnjavanje za njegovo poricanje.

Američki predsednik Barak Obama opisao je masakr iz Prvog svetskog rata kao "strašan pokolj", ali je izbegao termin genocid, zbog razbuktavanja strasti, povodom 100. godišnjice.

Istoričari u 20 zemalja, uklučujući Rusiju, Francusku i Nemačku, kao i međunarodna tela, među kojima i Evropski parlament, smatraju da je reč o genocidu.

Komemoraciji, pored predsednika Srbije Tomislava Nikolića, prisustvuju i ruski predsednik Vladimir Putin i francuski Fransoa Oland.

Istovremeno Turska će danas ugostiti svetske lidere, na obeležavanju 100. godišnjice Bitke na Galipolju, šaljući time poruku pomirenja i patriotskog ponosa, zbog jedne od najdramtičnijih otomaskih pobeda u Prvom svestkom ratu, prenosi AFP.

Pogunulo je na desetine hiljada ljudi na obe strane tokom devetomesečne bitke, između Nemačke, koju su podržavale otomanske snage, i saveznika, uključujući Australiju, Britanjiju i Novi Zeland, koji su pokušavali da osvoje Carigrad i uspostave kontrolu nad Bosforom i Dardanelima.

Tela poginulih danas leže zajedno na odvojenim grobljima poluostrva Galipolje na zapadu Turske, što se posmatra kao snažan simbol pomirenja između bivših neprijatelja.

Turski predsednik Redžep Erdogan će povodom komemoracije ugostiti lidere zemalja saveznica, uključujući australijskog premijera Tonija Abota, novozelandskog Džona Keja, britanskog princa Čarlsa i njegovog sina Harija.

Svečanosti će prisustvovati i ministar spoljnih poslova Srbije Ivica Dačić.