Rašković-Ivić predsednica DSS

Kako je za agenciju Beta rekao izvor iz vrha DSS, njenim izborom za predsednika automatski su izabrani i potpredsednici koje je ona predložila, a među kojima su i bivši predsednik opštine Zubin Potok Slaviša Ristić, kao i vojvođanski funkcioneri stranke Borko Ilić i Milenko Jovanov.

Sanda Rašković-Ivić dobila 359 glasova, njen protiv kandidat Miloš Aligrudić 174 glasa.

"Moji prvi koraci će biti demokratizacija i decentralizacija stranke putem izmene Statuta. Dalje ću razgovarati sa opštinskim odborima i članstvom, a onda ćemo krenuti sa izbornom kampanjom i promovisanjem ideja partije", navela je Rašković-Ivić.

Ona je istakla da je potpredsednika DSS Miloša Aligrudića koji je takođe bio kandidat za predsednika stranke pozvala da bude deo tima.

"Gospodina Aligrudića sam pozvala i neke vredne ljude koje bih rado volela da vidim kao deo tima. Ovde nema pobednika i poraženih, već svi treba da radimo zajedno, jer smo svi članovi iste stranke i treba da radimo za našu stranku i našu ideju", dodala je nova predsednica.

DSS je ostala bez predsednika posle odluke osnivača Vojislava Koštunice da napusti tu poziciju nakon neuspeha na parlamentarnim izborima 2014. godine, kada DSS nije uspela da pređe cenzus.

Posao vršioca dužnosti je do izbora održanih 12. oktobra obavljao Aleksandar Popović, koji je, međutim, istakao da se neće uključivati u borbu za predsednika.

Iz trke je samoinicijativno izašao i potpredsednik Slobodan Samardžić, iako je najavljivan kao najozbiljniji kandidat, da bi pred izbore svoje kandidature objavili potpredsednici Sanda Rašković-Ivić i Miloš Aligrudić.

Rašković-Ivić će biti drugi predsednik u istoriji stranke koja je osnovana 1992. godine, zbog ideje o formiranju koalicije DEPOS sa SPO i nezavisnim intelektualcima.

Sanda Rašković-Ivić je rođena 1956. godine u Zagrebu, osnovnu školu i gimnaziju je završila u Šibeniku, a akademsko zvane je stekla na Medicinskom fakultetu Sveučilišta u Zagrebu, 1980. godine.

Titulu doktora dobila je na Medicinskom fakultetu Univerziteta u Beogradu 1993. godine, a član DSS je od 2003. godine.

Od februara 2001. do februara 2003. godine bila je republički komesar za izbeglice Republike Srbije, da bi 2005. godine bila izabrana za potpredsednicu DSS.

Od te godine do 2011. vršila je funkciju ambasadora Srbije u Italiji, a od 2005. je bila i predsednica Koordinacionog centra za Kosovo i Metohiju. Nakon izbora 2012. godine izabrana je za narodnu poslanicu.