HR: Zašto je otpušten Dejan Jović

Predsednik Hrvatske Ivo Josipović razrešio je danas svog glavnog analitičara Dejana Jovića, koji se našao na udaru kritika dela javnosti zbog kritičkog teksta o hrvatskom referendumu o nezavisnosti, potvrđeno je agenciji Beta u kabinetu predsednika.

U izjavi novinarima u istarskom gradiću Žminju, Josipović je danas rekao da je Jovićeva izjava "štetna i pogrešna".

Jović je u časopisu za politikologiju zagrebačkog Fakulteta političkih nauka (FPN) Politička misao, u tekstu povodom škotskog referenduma, napisao da je hrvatski referendum u maju 1991. godine bio "vrlo neliberalan" i da nije održan u "slobodnim i poštenim okolnostima".

On je naveo da su referendumi o nezavisnosti na postjugoslovenskom prostoru, osim crnogorskog iz 2006. godine, bili vrlo neliberalni.

"Možda su bili demokratski ako se pod demokratijom podrazumeva samo utvrđivanje koga ima više, a koga manje. No, liberalni sasvim sigurno nisu bili jer nije bilo dovoljno slobode da bi svako bez opravdanog straha od drastičnih posledica mogao tačno da kaže ono šta misli", napisao je Jović, inače profesor na zagrebačkom FPN.

Kao i u dosadašnjim tekstovima zbog kojih se nekoliko puta našao na udaru kritika, i na kraju ovog teksta o škotskom referendumu navodi se da su stavovi izneti u članku samo autorovi i da ne izražavaju zvaničan stav nijedne institucije.

Početkom godine, Ivo Josipović reagovao je na Jovićev tekst u kojem je pisao da je potrebna ubrzana integracija zemalja Zapadnog Balkana u EU zbog toga što postoji opasnost da će Rusija, nakon krize na Krimu i zaoštravanja odnosa sa Zapadom, proširiti svoj uticaj na delove Balkana.

Hrvatski predsednik je tada rekao da svim hrvatskim susednim državama treba pomoći da što pre uđu u EU, posebno BiH, ali ne mimo kriterijuma.

Ko je Dejan Jović?

Dejan Jović oduvek je bio sporan hrvatskoj desnici, jer se javno zauzimao za očuvanje Jugoslavije, bio je protivnik samostalnosti Hrvatske i javno se zalagao za to da Hrvatska ne ulazi sama u EU, već da sačeka Srbiju.

Jović je, naime, u časopisu za politologiju Fakulteta političkih nauka "Politička misao" tvrdio kako su referendumi o nezavisnosti u bivšoj Jugoslaviji, osim crnogorskog iz 2006, bili vrlo neliberalni.

"Nije bilo dovoljno slobode. A nema je ni danas. Agresivnost i nasilje bile su glavne karakteristike naših referenduma o nezavisnosti", tvrdio je Jović u komentaru pod naslovom "Samo u mitovima svaki narod želi državu. U stvarnosti – ne".

Inače, hrvatska desnica je često Josipoviću spočitavala da je Jovića pre četiri godine zaposlio pre nego što je on prošao bezbednosnu proveru.

Zagrebački “Večernji list” je tada pisao da je Jović svojevremeno bio razočaran u predsednika Ivicu Račana - u vreme kada su se njegovi prijatelji razočarali zbog Račanove podrške NATO bombardovanju Srbije 1999, on je otkrio da je od Račana “odavno odustao”, jer je “njegova odgovornost za sve što se događalo od 1989. do 1991. ogromna”.

A pre desetak godina jedna od najozbiljnijih kritika Jovićeve knjige “Jugoslavija: država koja je odumrla” svodila se na tezu da on opravdava nacionalizam tako što ga lišava odgovornosti za razbijanje Jugoslavije.

Na optužbe članova HDZ-a tim povodom, Jović je uzvratio podsetivši ih da je od 2004. do 2006. radio kao posebni savetnik dvoje HDZ-ovih ministara spoljnih poslova - Miomira Žužula i Kolinde Grabar-Kitarović.

Tvrdnju da bi bilo bolje da su Hrvatska i Srbija ušle u EU zajedno, Jović je obrazlagao na više mesta, pa i u junu 2011. godine u članku za publikaciju "Chaillot Papers" u izdanju Evropskog instituta za bezbednosne studije, koji je formalno jedna od agencija Evropske unije.

"U trenutku kad se "kuvalo" pitanje hoćemo li završiti pregovore s EU ili nećemo, taj članak sa takvim tezama baš nam i nije pomogao”, rekao je jedan tadašnji visokorangiran hrvatski diplomata.

Jović, koji je uz taj članak potpisan kao profesor na Univerzitetu Stirling u Škotskoj i glavni analitičar predsednika Hrvatske, tvrdio je da postoji velika opasnost da hrvatski nacionalisti, u slučaju da ne budu marginalizovani unutar Hrvatske, nakon ulaska u EU postanu najglasniji protivnici daljeg proširenja Unije na druge zemlje zapadnog Balkana.

On se zapitao i postoji li mogućnost da Hrvatska postane liberalnija, kosmopolitskija nakon što uđe u EU. Možda, odgovorio je tada Jović, no odmah je i detektovao problem koji bi je mogao sprečiti da takvom postane. To je “mit o Domovinskom ratu” koji je “postao jedna od glavnih prepreka stvaranju liberalnije i tolerantnije Hrvatske koja je otvorena prema svojim susedima”.

“Kolega Jović nedovoljno je svestan činjenice da ne može biti samo profesor kad je savetnik i šef analitičkog predsednikovog štaba. Drugo je ako neki rad objavimo ja ili vi, a drugo je kad objavi neko ko se može vezati uz predsednika. A Josipović se tu drži kao univerzitetski profesor, a ne kao predsednik države. Njegov je stav: svi valjda znaju da ja nemam s tim člancima veze. Ja sam sklon verovati da on i nema s time veze, ali on je predsednik, a Jović je njegov savetnik”, rekao je svojevremeno ugledni hrvatski analitičar Žarko Puhovski, koji inače smatra da su stavovi Dejana Jovića u njegovim radovima uvek dobro argumentovani.

Puhovski smatra da neke od Jovićević stavova deli, a neke ne, ali da bez obzira na to, svi oni su argumentovani iznad nivoa koji većina hrvatskih autora u tom području ima.

“Vrlo je talentovan, dobro obrazovan, u formulacijama jasan”, naveo je Puhovski.

Inače, Jović nerado govori za medije jer, kako kaže, ima loša iskustva, te da nema potrebu da “interpretira sebe i objašnjava svoje javno objavljene članke”.

"Ubrzati proširenje na Zapadni Balkan"

Evropska unija treba da ubrza proces proširenja na zemlje Zapadnog Balkana jer je to njen strateški interes, ocenio je Dejan Jović.

"Važno je da EU shvati da postoji potreba za novim strateškim razmišljanjem koje bi moralo da uključi ubrzanje procesa proširenja na preostale zemlje zapadnog Balkana", rekao je Jović u izjavi Tanjugu na marginama Četvrtog Beogradskog bezbednosnog foruma.

Kako je ocenio, nakon izbijanja ukrajinske krize, EU je došla u situaciju da ne može sama i samostalno da odlučuje o svojim istočnim granicama, već mora da uzme u obzir i ostale velike sile u susedstvu - kao što su Rusija, Turska, pa i SAD.

"Ako se sada ne napravi značajan korak ka proširenju Unije, pitanje je kakva će situacija biti za pet ili više godina i da li će tada biti moguće uključiti te zemlje", upozorio je on.

Unija bi, uveren je Jović, morala da ima strateški interes da proširi svoj uticaj. "Prema tome, ovo je sad dobar trenutak", istakao je on.

Imajući u vidu da u narednih pet godina neće biti prijema novih članica, Jović kaže da je i u Hrvatskoj proces pridruživanja trajao jako dugo i da je u jednom momentu nastupila ravnodušnost prema tom procesu.

Taj trend je moguć, ali stvar je odgovornog političkog liderstva u zemlji kandidatu da učini sve da ta zemlja napreduje i da barem u nekima kriterijumima pretekne stare članice kao i da uverljivo pokaže da je voljna da prihvati standarde EU, kaže Jović.

"Ali stvar nije samo na zemlji kandidatu već i na zemljama članicama Unije", ističe on.

Prema njegovim rečima, sve zemlje koje žele da uđu u EU morale bi da unaprede svoje odnose sa zemljama članicama kako bi izbegle potencijalne blokade ili eventualne nesporazume koje bi mogle dodatno produžiti period njihovog ulaska u Uniju.

Srbija u međuvremenu, treba da se sprema za pridruživanje.

"Ono što EU traži od kandidata ne može da škodi, čak i ako taj proces traje duže, čak i ako u nekom trenutku izgleda da se neće nastaviti sa proširenjem, što bi po mom mišljenju, bila velika greška za samu EU, pozitivne posledice će ostati po tu zemlju", zaključio je Jović koji je učestvovao na panelu "Da li je vreme za novu Balkansku komisiju?"

U debati na forumu čiji je Tanjug medijski pokrovitelji, učestvovali su i Đulijano Amato, bivši italijanski premijer i sudija Ustavnog suda Italije, Goran Svilanović, generalni sekretar Saveta za regionalnu saradnju, Žak Rupnik, kao i direktor za istraživanja Centra za međunarodne studije i istraživanja, Vedran Džihić, viši istraživač Austrijskog instituta za međunarodne odnose, Ivan Vejvoda, viši potpredsednik Nemačkog maršalovog fonda SAD, Ištvan Đermati, predsednik Međunarodnog centra za demokratsku tranziciju.