Škotsko "ne" izlasku iz Britanije

Prema ukupno prebrojanim glasovima protiv preko 55,3 posto birača glasalo je protiv inicijative da Škotska posle 307 godina dobije nezavisnost. Za nezavisnost je bilo 44,7 posto.

Rezultati referenduma pokazali su da je podrška Uniji veća od očekivane na osnovu anketa pravljenih pred samo glasanje i tokom njega. Izlaznost je bila 84,6 posto, što je najveća izlaznost od kada je posle Prvog svetskog rata uvedeno opšte pravo glasa.

Od 32 okruga za nezavisnu Škotsku u većini glasali su najveći škotski grad Glazgov, dva okruga na njegovom obodu i Dandi, grad koji se smatra najvećim uporištem nezavisnosti.

Za pobedu na referendumu potrebno je bilo da jedna od dve strane dobije preko 1.825.828 glasova. Prema konačnim rezultatima protiv nezavisnosti je bilo 2.001.926 birača prema 1.617.989 koji su bili za nezavinsnost. 3.429 listića su bila nevažeća.

Unija je veliku podršku imala u glavnom gradu Edinburgu, centru naftne industrije Aberdinu, u okruzima uz englesku granicu i na Šetlandskim i Orknijskim ostrvima.

Presuda je pala u bitkama za najnaseljeniji deo Škotske, uski ravničarski pojas koji spaja najveće gradove Edinburg i Glazgov, u kojem su unionisti zabeležili seriju pobeda.

Rezultate smo pratili tokom cele noći, pogledajte kako se razvijala uzbudljiva trka. Takođe, upoznajte kroz našu temu moguće posledice škotskog referenduma širom Evrope.

Već tokom prijavljivanja prvih rezultata, iz malo naseljenih okruga, independisti su doživeli teške udarce, izgubivši bastion keltske kulture na Zapadnim ostrvima i siromašni radnički Inverklajd u okolini Glazgova.
Ubrzo se pokazalo da gotovo čitava zemlja prati jednostavnu šemu – od okruga do okruga pristalicama nezavisnosti nedostajalo je od 5 do 8 posto glasova u odnosu na rezultat koji bi ih izjednačio sa protivničkom stranom.

Nada se pojavila u jednom kratkom trenutku, kada su pobede u Dandiju i Vest Danbartonšajru nagovestile da je moguće uhvatiti momentum, ali se sve srušilu u hektičnih 20 minuta, kada se 7 okruga izjasnilo u korist ostanka u zajednici, po pravilu ubedljivije od očekivanja.

Vrlo brzo jedina izlazna strategija SNP i njihovih saveznika iz kampanje za netzavisnost sastojala se u ubedljivim pobedama u Glazgovu i dva Lanarkšajra, u kojima ukupno živi skoro četvrtina stanovnika Škotske. Iako su uspeli da dobiju dva od ta tri okruga, ukupna razlika za nezavisnost u njima bila je ispod 20 hiljada glasova, posle čega je bilo jasno da nema povratka.

Jedinstveni stav svih učesnika u procesu i ključnih političlkih činilaca u Britaniji i samoj Škotskoj je da, uprkos pobede zajedničke opcije, status quo nije održiv, već je neophodno što pre napraviti opsežnu reformu kompletnog funkcionisanja države, od konačnog usvajanja čvrstog Ustava, preko značajne decentralizacije. Politička borba u narednom periodu vodiće se oko toga koji model će biti primenjivan u reformama.

Referendumsko pitanje glasilo je "Da li Škotska treba da bude nezavisna država?", a na listiću glasači su mogli da zaokruže "da" ili "ne".

Za referendum se prijavilo 97 odsto od 4.4 miliona ljudi sa pravom glasa – što je rekord, a ključni uslov za pravo izlaska na biralište je trajni boravak. Izjašnjavanje je bilo dozvoljeno i šesnaestogodišnjacima i sedamnaestogodišnjacima.