"Mi nemamo stranke, već pojedince"

Vuković navodi da je to problem sa mladim demokratijama i dodaje da ne veruje da su ostavke Mlađana Dinkića i Vojislava Koštunice neki trend.

"Mislim da će se tu završiti. Mi stvorimo organizaciju oko jednog čoveka i služimo njemu i njegovim ambicijama. Kada krene pad, čeka se odluka pojedinca. Ostavke nisu posledice stranačke dinamike, već lični čin", kaže on.

Vuković je u "Kažiprstu" naveo da bi se dve ostavke stranačkih lidera možda mogle povezati i sa njihovim godinama i sa mogućim zasićenjem.

"Ovde se dugo nije desilo da neko preuzima odgovornost. Trend je da se iz politike ide u penziju. U nekoj ozbiljnoj demokratiji stranke traje u kontinuitetu, a lideri se menjaju. Kod nas je potpuno obrnuto. I ljudi koji su sada na vlasti su kontinuitet, a stranka ima pet godina", navodi Vuković.

Vuković kaže da će i URS i DSS sada teško prevazići probleme i da će teško ostati prepoznatljive u političkom spektru.

"U našoj fragmentiranoj političkoj sceni za sve ima milion alternativa", ističe Vuković.

Govoreći o Čedomiru Jovanoviću i Draganu Đilasu, Vuković kaže da nije siguran da će oni otići sa čela stranaka. Za lidera DS kaže i da se mora istaći da je pitanje da li bi demokrate prešle uopšte cenzus da nije Đilasa i njegove pozicije u Beogradu.

"Ključno pitanje za DS je to kako ste jedva preskočili cenzus, a osvajali ste 22 odsto. Ili, kako ste sada tu, a jedan lider je osvajao i po 40 odsto. Tačno je da je izuzetno nizak rezultat, ali je pitanje da li bi bio i toliko da je Đilas otišao", navodi Vuković.

Što se Tadićeve NDS tiče, on kaže da trenutno to i nije stranka, već sistem nastao kao koalicija koja je zahvaljujući glasovima LSV prešla cenzus.

"NDS još nema ozbiljnu infrastrukturu, a veliki je posao da bi se napravila kakva-takva organizacija koja može da figurira na političkoj sceni", kaže Vuković.

Programski direktor CeSID-a navodi da je moguće da se postavi i pitanje o poziciji Ivice Dačića u SPS-u.

"Njihov rezultat u suštini nije dobar. Dačić više nije tas na vagi, izgubio je tu težinu. Ako SNS ne bude išla sa SPS u republičkoj vlasti, biće promena i na lokalu, a tada će se možda postaviti pitanje i Dačića, odnosno možda se pojavi neka alternativa. Takva bi trebalo da bude unutarstranačka dinamika. Ipak, dosad to nije postojalo kod nas", kaže Vuković.

Kada je reč o dominaciji SNS i činjenici da samo u 11 opština naprednjaci nisu uzeli apsolutnu većinu, Vuković kaže da je u pitanju autoritet lidera SNS Aleksandra Vučića i pametno vođenje stranke na lokalnom nivou.

"On je našao jake lokalne lidere i uveo ih u stranku. To je deo rezultata. SNS je još mlada, infrastruktura se pravi, dogovara, a za rezultat je važno što je Vučićev autoritet toliki da tu nema borbe i niko ne postavlja pitanja o takvim njegovim odlukama", navodi Vuković.

Kada je reč o uvođenju drugih stranka u novu vladu, Vuković kaže da ga ne bi iznenadio ulazak NDS, za razliku od DS.

"Vučiću su druge stranke potrebne kako bi se smanjio uticaj opozicije, a potrebni su mu i politička većina i čvrst dogovor, koji čine deset odsto reformi. Preostalih 90 odsto reformi jeste lomljenje otpora reformama, a za to je potreban ozbiljan dogovor, jer će otpor činiti brojne socijalne grupe", kaže Vuković.

Programski direktor CeSID-a kaže da za tako nešto "nije dovoljno ni 290 poslanika", kao i da na vrhu piramide prioriteta građana nisu teme kao što su EU i odnosi sa Rusijom već standard, zaposlenost i socijalna zaštita.

On je opisao i strukturu glasačkog tela najjače stranke u Srbiji.

"SNS je preuzeo veliki broj od SRS i od 1,7 milona glasova, 700 ili 800 hiljada je 'hard kor' bivše SRS. Oni imaju visoko poverenje u lidere te političke opcije i desetak godina su verni stranci i tim liderima. Druga grupa je jedan veliki broj ljudi, oko pola miliona, koji je izvesno vreme bio apstinenciji. Prema njihovoj percepciji, postoji signal da nešto može da se menja. Za njih je ključna stvar bila Miškovićevo hapšenje. Treći su oni koji su dosad glasali za praktično sve opcije, tamo je deset do petnaest odsto bivših birača DS i procenat bivših glasača stranaka koje su sada ostale ispod cenzusa", navodi Vuković.

On dodaje da u drugim zemljama postoji tok glasanje-razočaranje-apstinencija-glasanje, a kod je očigledno jedan broj ljudi preskočio apstinenciju.

Takođe, on ističe da su preuveličane priče o apstinenciji.

"To što mi imamo 6,7 miliona ljudi na biračkom spisku je jedna stvar. Međutim, bar 1,2 miliona živi van Srbije, ima pravo glasa, ali ga ne koristi. Prava apstinencija je oko dva miliona ljudi, a milion ili čak milion i po ionako nikada ne izlaze na izbore. To su ljudi koji su potpuno apolitični, koji ne znaju ko su Vučić i Dačić. I meni je bilo neverovatno, ali postoje i takvi. Ostatak koji apstinira je razočaran u sve dosadašnje politike", kaže Vuković i dodaje da ni broj "belih listića" nije veći u odnosu na prosek.

Na pitanje da li postoji neko bi mogao da razmrda scenu i da li je to Saša Radulović, Vuković kaže.

"Bez ozbiljne stranačke organizacije, nema šanse za uspeh. Druge stranke velikom infrastrukturom nadomeste sve svoje mane. Ljudi se zanose da neko može da se odjednom pojavi na političkoj sceni i sve poremeti. Bez kapilarne mreže, to je nemoguće", kaže Vuković.