B92 na Krimu: Šta kažu Tatari

Usred rasprave Moskve i Kijeva, secesije poluostrva i pripajanja Rusiji našli su se oni koji su na poluostvu živeli pre svih od davnina – Krimski Tatari.

Većina ih je za to da Krim ostane u Ukrajini, jer sa Moskvom imaju neprijatna iskustva – za vreme Drugog svetskog rata Staljin je sve Krimske Tatare deportovao sa poluostrva. Rehabilitovani 1967. Krimski Tatari vratili su se na Krim tek devedesetih.

Svaka vest o preuzimanju kasarni, o uniformisanim ljudima na putevima, pa i svaka petarda dovodi Hatidžu do plača, jer budi teške uspomene. Njenu su porodicu, kao i sve Tatare sa Krima, deportovali za vreme Drugog svetskog rata u centralnu Aziju. To je bila Staljinova kazna celom narodu zbog optužbi da su se neki borili na strani nacista.

"Ja sam ovakve dane već videla. 1942. u pet ujutru došli su vojnici. Nas šestoro dece bili smo sami – otac je bio na frontu, a majku su odveli sa pijace – nisu je pustili da se vrati po nas. Meni je bilo 12 i ja sam bila najstarija. Ušli su, strgli pokrivače, vikali - Ustaj, išutirali nas napolje iz kuće i zaključali vrata“, ispričala nam je Hatidža.

Od gladi je tokom deportacije umrlo njenih četvoro braće i sestara, majka Hatidže se na Krim vratila uoči raspada SSSR-a sa prvom grupom povratnika.

"Nikuda neću da idem, pa šta god da bude, pa makar me streljali. Ovo je moja domovina i ja sam se vratila i nigde ne idem odavde. Tatari ne idu odavde - treći put dom da ostavljaš – to ne može“, kaže naša sagovornica.

Strah Krimskih Tatara od budućnosti posle referenduma, ali i od velikog broja grupa samoodbrane Krima i uniformisanih ljudi bez oznaka proizveo je da se i oni organizuju u patrole i straže. Kontrolišu ulaze u svoja naselja i ulice.

"Došlo je spolja mnogo kozaka i ljudi koji sebe nazivaju samoodbranom. Mi ne znamo ko su ti ljudi. MI smo naša sopstvena samodbrana da alarmiramo naselje, ali stojimo simobolički da pokažemo da i mi možemo da se zaštitimo. Da ovo mesto neko čuva", rekao nam je Favzij.

Straže su noćne i osim stražara na jedva osvetljenim ulicama nema nikoga. Zadatak im je, kažu, da alarmiraju naselje ako se pojave, kako kažu, sumnjivi ljudi. Vreme prekraćuju pijući čaj i igrajući se sa psom koga odnedavno zovu Jacenjuk po ukrajinskom premijeru.

"Ja Krim ne mogu da zamislim odvojen od Ukrajine. Sva privreda, sva infrastruktura je vezana za Ukrajinu i istorijski. Pored toga mi ovde, za razliku od Rusije, imamo izbor i ovde postoji slobodni mediji i sloboda govora", smatra Arsen. Krimskim Tatarima nove vlasti na polustrvu nude funkcije i obećavaju bezbednost i prava. Zajednica je, međutim, odlučila da referendum bojkotuje i da njegove rezultate ne prizna.