"Nemačke mere problem azilantima"

Predsednik Komisije Nenad Banović i njegov tim "uspeli su da u svim državama u kojima smo imali lažne azilante svedu (njihov broj) na apsolutni minimum, sem u Nemačkoj, a sada nastoje da to urade i u Nemačkoj", rekla je šef Pregovaračkog tima Srbije sa EU u emisiji "Mira Adanja-Polak i Vi" na RTS.

Za Srbiju su, prema njenim rečima, problem mere koje Nemačka, kao demokratska država i tolerentno društvo koje se bazira na solidarnosti, sprovodi kako bi pomogla onima koji zaista jesu pravi azilanti.

Broj lažnih azilanata iz Srbije u Nemačkoj povećan je prošle godine za 40 odsto, podsetila je Miščević, navodeći da su u pitanju ljudi koji odlaze u zemlje EU da tamo provedu zimu, rade na crno i "zarade više nego što je njena plata u Srbiji", a onda ih, po sporazumu o readmisiji, vrate u zemlju.

U Nemačkoj je broj lažnih azilanata naglo porastao posle odluke Vrhovnog suda te zemlje u julu 2012. godine da se podnosiocima zahteva za azil poveća novčana pomoć tokom procedure odlučivanja o zahtevu, koja traje najmanje dva i po meseca, ali može trajati i do šest meseci.

Ranije je ta pomoć bila 120 evra mesečno za četvoročlanu porodicu, a sada je najmanje 420 evra - uz obezbedjen smeštaj, hranu i odeću.

Govoreći o merama koje sprovode srpske vlasti, Miščević je rekla da je i ona, kao i svi drugi gradjani Srbije, nedavno na domaćem graničnom prelazu morala da pokaže povratnu avionsku kartu i, kao razlog putovanja, dnevni red sastanka na koji je pozvana u Briselu

"To je trajalo dvadesetak sekundi i time smo normalno završili", rekla je ona, napominjući da su takve mere nužne kako bi se izbegla mogućnost suspenzije vizne liberalizacije za gradjane Srbije.

Miščević je dodala i da pozivno pismo koje državljanin Srbije dobija iz inostranstva mora biti overeno, ali je istakla da to nije nikakva komplikovana procedura.