Akcija za kupovinu pasa vodiča

Naime, u Srbiji ne postoji centar za obuku slepih u samostalnom kretanju i dresura pasa vodiča, pa obučeni psi vodiči mogu da se nabave samo u inostranstvu. Ovakav pas košta nekoliko hiljada evra, a u pojedinim slučajevima dostiže i iznos od 15 000 evra.

Ako se ima u vidu da u Srbiji živi oko 12 000 slepih i slabovidih osoba, da dresura pasa i besplatna dodela slepim i slabovidim osobama još nije sistemski regulisana, kao i da većina slepih i slabovidih osoba živi od socijalnih davanja, jasno je da najveći broj njih nema sredstava za kupovinu jednog ovakvog psa vodiča.

Upravo iz tog razloga je udruženje slepih i slabovidih Srbije "Beli štap", koje se bavi rešavanjem pitanja samostalnog kretanja slepih i slabovidih osoba, pokrenulo akciju za kupovinu obučenih pasa vodiča.

Predsednica udruženja Vesna Nestorović kaže da je "Glavni zadatak ovih pasa vođenje vlasnika kroz prostor i zaobilaženje prepreka koje mu stoje na putu, što je mnogo bolje i sigurnije nego kretanje samo uz pomoć belog štapa koji koriste slepe osobe", ali i dodaje da je preduslov za život sa ovakvim psom obavezna obuka u samostalnom kretanju belim štapom koja podrazumeva savladavanje orijentacije na zatvorenom i otvorenom prostoru. Stoga, Nestorovićeva naglašava da "pas ne može da vas vodi kroz prostor, ako sami ne znate kuda idete, Vi psu dajete komande, a ne on Vama".

U Srbiji ne postoji Centar za obuku u samostalnom kretanju slepih i slabovidih osoba i dresuru pasa vodiča, jer je izgradnja poligona na kojima se obučavaju ovakvi psi veoma skupa. Ovi poligoni podsećaju na grad u malom u kome postoji svi objekti sa kojima se slepa osoba sreće u realnosti – ulice, pešacki prelazi, automobili, zgrade, semafori, drveće, parkovi, ljudi i životinje koje žive na ulicama ili se izvode u šetnju. Na tom poligonu bi trebalo da bude prisutan veliki broj ljudi, takozvanih markera koji psu na različite načine skreću pažnju, kako bi se on obučio da ne obraća pažnju na njih i da bude koncentrisan samo na slepu osobu kojoj je dodeljen.

Slepa osoba koja od centra za obuku dobije psa vodiča nikada nije vlasnik psa. To znači da pas ostaje pod nadzorom i u trajnom vlasništvu samog Centra za obuku (briga oko psa i kada je kod slepe osobe se ogleda u iznenadnim kontrolama, proveri da li su uslovi za psa adekvatni , ponašanje slepe osobe prema psu …) . Nakon izvesnog vremena ovakvi psi se penzionišu i služe kao terapeutski psi za ostalu populaciju osoba sa invaliditetom (osobe sa telesnim invaliditetom, osobe sa poremećajima u intelektualnom razvoju itd ).

Zanimljivo da se iz legala za buduće pse vodiče biraju isključivo štenci koji nisu zainteresovani za igru, nisu živahne i temperamentne prirode, već su usmereni na gazdu. Ovi štenci ne bi trebalo da izrastu u pse koji će na ulici potrčati za drugim psom, mačkom ili loptom i zbog toga ostaviti slepu osobu koju vode. Za pse vodiče obično se biraju labradori i nemački ovčari jer oni spadaju u tzv. "zdrave rase" – ne razbolevaju se često, izdržljivi su, mentalno su stabilni, inteligentni su, nisu plašljivi i imaju dobru komunikaciju sa čovekom.

Sve informacije o kampanji i o načinu kako da pomognete ovu akciju možete pogledati na sajtu Udruženja slepih i slabovidih Srbije "Beli štap" www.belistap.org