Svedok: Srebrenica je nameštaljka

Ambasador Milinić, koji je sada ministar-savetnik u Ministarstvu inostranih poslova BiH, rekao je da je "možda streljano nešto malo", odnosno "nekoliko stotina" Muslimana iz Srebrenice i da su to učinili "neki glupi Srbi".

Tvrdnju optužbe da je Vojska Republike Srpske streljala oko 7.000 muslimanskih muškaraca, Milinić je nazvao "muslimanskom propagandom".
"Ja i dalje ne verujem u to ubijanje - to je bila velika muslimanska propaganda", kazao je Milinić i negirao i da je VRS prisilno premestila hiljade žena, dece i staraca iz Srebrenice.

Karadžić (67), tadašnji predsednik i vrhovni komandant vojske RS, optužen je za genocid nad srebreničkim Muslimanima i prisilno premeštanje stanovništva u danima pošto je VRS, 11. jula 1995, zauzela tu enklavu pod zaštitom UN.

Na pitanje tužilaca tokom unakrsnog ispitivanja da li su mu bile dostupne informacije međunarodnih izvora o ubijanju velikog broja zarobljenika iz Srebrenice, Milinić je odgovorio: "Nije me interesovalo šta blebeću iz međunarodne zajednice, ionako su bili protiv Srba".

Svedok je tvrdio da je Glavni štab VRS "praktično bio vojna hunta, koja je koristila predsednika kao pokriće". "Vojska je radila samostalno, bez predsednika Republike, to je ključ", kazao je Milinić, ocenivši da je ponašanje oficira "apsolutno nepoštovanje" Karadžića.

"Generalska klika htela je da preuzme vlast", rekao je Milinić, a komandant VRS Ratko Mladić "nekoliko puta je rekao da bi želeo da bude predsednik RS".

U Karadžićevu odbranu danas je svedočio i bivši direktor Ciglane u Bratuncu Neđo Nikolić. On je potvrdio da su ga načelnik za bezbednost Glavnog štaba VRS Ljubiša Beara i njemu potčinjeni kapetan Momir Nikolić 14. jula 1995. pitali da li mogu da zarobljene srebreničke Muslimane smeste u tom preduzeću.

Od tog plana odustali su, po Nikolićevom iskazu, pošto je neko telefonirao Beari. Momir Nikolić je, potom, svedoku "diskretno šapnuo da ova kombinacija otpada", a Beara je izgledao nezadovoljan zbog toga.

Svedok Nikolić negirao je da je tokom razgovora bilo reči i o mogućem streljanju zarobljenika u Ciglani, dodavši da to nije bilo ni moguće zbog zaposlenih i blizine naselja.

Pukovnika Bearu Tribunal je osudio na doživotni zatvor zbog genocida u Srebrenici, a Nikolića na 20 godina zatvora zbog učešća u zločinu, nakon što je priznao krivicu i svedočio protiv više srpskih oficira i zvaničnika.

O mogućem zatočenju i pogubljenju srebreničkih Muslimana u bratunačkoj Ciglani, Momir Nikolić je, po svom svedočenju, razgovarao 12. jula sa šefom bezbednosti Drinskog korpusa VRS Vujadinom Popovićem, koji je 2010. u Hagu, takođe, prvostepeno osuđen na doživotni zatvor zbog srebreničkog genocida.

Svedok Neđo Nikolić potvrdio je da je oficirima VRS, 14. jula 1995, predao rovokopač za, kako je tada pretpostavljao, pokopavanje Muslimana ubijenih prethodnog dana u zemljoradničkoj zadruzi u obližnjem selu Kravica. Po optužnici i ranijim presudama, specijalna policija RS je 13. jula 1995. u skladištu kravičke zadruge ubila 1.000 muslimanskih zarobljenika.

"I pre toga su od mene tražili mašine za asanaciju terena... I tada sam znao da se koriste, bio je rat i to je bilo normalno", kazao je svedok.

Na primedbu tužioca da nije bilno normalno da se mašine koriste za "pokopavanje 1.000 ubijenih ljudi", Nikolić je odgovorio da "nije znao da je pobijeno 1.000 ljudi", iako je za ubistva čuo "14. jula ili sutradan".

Nikolić je potvrdio da su rovokopači bratunačke Ciglane septembra i oktobra 1995. korišćeni i za iskopavanje primarnih masovnih grobnica u selu Glogova, gde su bile pokopane žrtve iz Kravice, a tela su premeštena u "sekundarne grobnice".

Karadžić je, kao svedoka odbrane, pred sudije danas izveo i bivšeg predsednika opštinske vlade u Zvorniku Jovana Ivanovića, koji je izjavio da su zlodela nad Muslimanima u proleće 1992. počinile snage Željka Ražnatovića Arkana i druge paravojske, koje lokalne vlasti "u haosu i anarhiji" nisu mogle da u tome spreče.

Proces Karadžiću nastavlja se sutra.

Karadžić je optužen i za progon Muslimana i Hrvata širom BiH; terorisanje nad stanovništvom Sarajeva kampanjom artiljerijskih i snajperskih napada i uzimanje za taoce pripadnika mirovnih snaga UN, 1992-95. godine.