Ustav (ne) treba da se promeni

Sadašnji Ustav Republike Srbije, usvojen 2006, u mnogim svojim delovima ne uvažava stvarnost, a njegove brojne manjkavosti moraju biti povod za duboku javnu raspravu o tome šta bi se i na koji način moralo promeniti, ocenili su danas učesnici okruglog stola "Ustavne promene".

"U ovom trenutku ustav ne živi sa stvarnošću Srbije. Osim Kosova i Vojvodine, postoji niz pitanja u kojima je ustav nedorečen, kao što je oblast ljudskih prava", rekla je Nadežda Gaće, direktorka i glavna urednica nedeljnika "Novi magazin", koji je organizovao okrugli sto, uz podršku Fonda za otvoreno društvo.

Učesnici okruglog stola, neki od najuglednijih "ustavoznalaca" u akademskoj zajednici, nisu bili saglasni o tome koje delove Ustava Srbije treba izmeniti, ali su saglasni da, ukoliko donosioci političkih odluka krenu tim putem, ovoga puta svoju reč o ustavu moraju da daju građani i stručna javnost.

Profesorka Ustavnog prava na novosadskom Pravnom fakultetu Marijana Pajvančić upozorila je da kada se o ustavu razgovara više od dve decenije to nije dobro, jer govori da to društvo nije u stanju da kreira svoj ustavni identitet.

Kako je ocenila, u dinamičnim i turbulentnim državama kakva je Srbija nema socijalnih pretpostavki za ustavnu državu, a najbolja šansa za to da se do najvišeg pravnog akta dođe društvenim konsenzusom propuštena je 2000. godine.

Ona je, sa žaljenjem, izrazila bojazan da Srbiji predstoji nekoliko tehničkih promena, a da se neće ići u proces njegove suštinske izmene. "Mora se vratiti proceduri promene ustava kako bi ona imala legitimacijski kapacitet i o tome ne treba samostalno da odlučuju poslanici, već su nam neophodne duboke javne debate", rekla je Pajvančićeva i dodala da Srbija u svojoj ustavnoj tradiciji ima ustave na koje se može ugledati.

Profesor Ustavnog prava na univerzitetu Megatrend Vladan Kutlešić smatra da uvek na početku priče o promeni ustava treba da se uspostavi jasna veza između nekog društvenog problema i promene ustava, odnosno da se utvrdi da li će se neki problem rešiti na taj način.

Kutlešić se osvrnuo i na činjenicu da je ustav 2006. godine donet tako što je tadašnja vlast u svojoj samouverenosti odlučila da potpuno zanemari mišljenje i jasne kritike Venecijanske komisije.

"Prvac ustavnih promena u evropskim zemljama uređuje i vodi Venecijanska komisija i sa njom od samog početka treba otvoreno i duboko sarađivati", smatra Kutlešić i podseća da je i Mađarska 2011. i 2012. donela ustav ne tražeći mišljenje Venecijanske komisije, a da je potom bila izložena tiradi iz najviših međunarodnih političkih krugova.

Predsednik Odbora za ustavna pitanja Skupštine Srbije Vladimir Cvijan je rekao da upravo taj odbor može biti organizator niza javnih slušanja o promeni ustava.

Ne želeći da se izjašnjava o pitanju da li bi i u kojim delovima ustav trebalo izmeniti, Cvijan je rekao da je u političkim diskusijama o ustavu i njegovim manjkavostima izrečeno mnogo netačnih stvari i da bi za početak građane, pre svega, detaljnije trebalo informisati o proceduri promene ustava.

Izvršna direktora Fonda za otvoreno društvo Jadranka Jelinčić navela je brojne razloge zbog kojih treba ući u proces širokih ustavnih promena, a prvi je taj što građani nisu bili u prilici da utiču na sadržaj tog dokumenta.

"Ni sami poslanici nisu do kraja bili upoznati sa tekstom ustava, tako da i gradjani i stručnjaci opravdano govore o problematičnom legitimitetu važećeg ustava, i za političku i razvojnu perspektivu Srbije bilo bi bolje da smo kroz javnu debatu ušli u novo poglavlje istorije", rekla je Jelinčićeva.

Samo razlog legitimiteta bio bi, prema njenim rečima, dovoljan razlog za otvaranje javne rasprave o promeni ustava, međutim tu su i brojni drugi razlozi, kao što je potreba da se država konstituiše na valjan način.

"Put Srbije ka državnosti je bio čudan, i ona se našla u procepu koji se može uporediti sa situacijom u Francuskoj početkom šezdesetih godina prošlog veka, iz koje je izašla upravo kroz široku javnu debatu kakva Francuska se želi", objasnila je Jelinčićeva.

Postoji, kako je dodala, i institucionalni razlog za promenu, jer sadašnji ustav ne garantuje nešto što je demokratska osnova države, odnosno ne sprovodi do kraja podelu vlasti, budući da se opravdano postavlja pitanje ima li sudstvo garancije nezavisnosti po ustavu.

Jelinčićeva je dodala da postoje i ekonomski razlozi, budući da postoji nejasan dualitet javne i državne svojine, koji sigurno nepovoljno utiče na potencijalne investitore.

Na kraju, zaključila je, postoji i evropski razlog, jer sa sadašnjim ustavom Srbija ne bi mogla da postane članica EU. "Mi znamo da je to nadnacionalna organizacija i pitanje je kako će deo svoje suverenosti Srbija preneti u Brisel, odnosno na Evropski parlament i Evropski savet", kazala je Jelinčićeva.

Projekat "Ustavne promene" deo je šire agende Fonda za otvoreno društvo i "Novog magazina", usmerene na nametanje ove važne teme javnosti i donosiocima političkih odluka.