"Sećanje na žrtve čin pravednosti"

Kod spomenika Kameni cvet je takođe odata počast za sve stradale i preživele logoraše.

Prisutnima, kojih je bilo oko 2.500, obratili su se predsednik Hrvatske Ivo Josipović, predsednik Sabora Josip Leko, ministar rada Mirando Mrsić, kao i izaslanik premijera Zorana Milanovića, predsednica Saveta memorijalnog područja Jasenovac Katica Sedmak i predstavnici logoraša.

Josipović je podsetio na obavezu sećanja na nevine žrtve i da se nikad ne oživi ideologija zla.

"Jasenovac je podsećanje na zločin u kome su učestvovali i brojni Hrvati", rekao je Josipović i dodao da je sećanje na žrtve čin pravednosti, kao i da mržnja ne sme biti izgovor za novu mržnju.

"Sećanje na žrtve je čin pravednosti, ali ne možemo biti pravdeno i uspešno društvo ako ne prihvatimo istorijsku poruku da mržnja nikada ne sme da bude izgovor za novu mržnju, da zločin nikad ne sme biti povod i izgovor za drugi zločin", istakao je Josipović.

Predsednik Hrvatske je poručio da je savremena Hrvatska nastala u Domovinskom ratu i na junaštvu njenih branitelja, ali i na temelju antifašističke borbe.

Foto: Beta/Hina

"Savremena Hrvatska je demokratska i slobodarska zemlja čija je bit i sav politički i narodni indetitet nastao na antifašizmu, nasuprot ustaštva i nacizma. I to nikad ne smemo da zaboravimo", naglasio je Josipović.

Naglasio je da su u Jasenovcu ubijani nevini ljudi koji su mučeni, izgladnjivani i ubijeni samo zato što su bili Srbi, Romi, Jevreji, Bošnjaci ili Hrvati nepodobni ustaškom režimu.

"Nažalost istorija pokazuje da se uvek i ponovo javljaju ljudi i pokreti koji bi vladali nasiljem i zlom, koji bi terorom, zločinom i smrću držali u pokornosti druge ljude, koji bi zatrli one koji su druge vere ili nacije. I nijedan narod, nijedna država ili vreme nisu imuni od opasnosti da se u njihovim nedrima pojavi takvo zlo", upozorio je Josipović.

Prema njegovim rečima, treba se sećati onih koji su pobedili zlo: antifašista, partizana i svih onih koji su Hrvatsku svrstali u redove pobednika nad fašizmom i nacizmom, pobednika u Drugom svetskom ratu.

"Ogromna većina Hrvata bila je na strani antifašizma i zajedno sa slobodarima, pripadnicima drugih naroda pobedila je nacizam, fašizam, ustaštvo, četništvo i sve druge koji su služili zlu. I tim ljudima dugujemo zahvalnost i poštovanje", zaključio je hrvatski predsednik.

On je odlikovao tri preživela logoraša, koji su ispričali svoje potresne priče.

Foto: Tanjug

Leko je rekao da briga o antifašizmu ne prestaje u demokratskim drustvima, već je danas sve značajnija, ali je i to obaveza Hrvatske u vremenu pre ulaska u Evropsku uniju.

"Ne sme se zaboraviti patnje Srba, Jevreja, Roma i pripadnika drugih ancija", rekao je Leko i dodao da su sadašnje generacije ne samo njihove poštovaoci, nego i večni dužnici.

Prema Mrsićevim rečima, spomen na današnji dan je i spomen na patnje žrtava i hrabrost onih koji su krenuli u slobodu.

"Ovo mora biti podsetnik na ono što se ne sme zaboraviti zbog onih koji relativizuju broj stradalih i dokazuju da su svi bili isti", rekao je Mrsić.

Katica Sedmak naglasila je da je, prema najnovijim podacima, u logoru zabeležena 83.301 žrtva, od kojih je 20.000 žena i 20.101 dete.

mbasador Srbije u Hrvatskoj Stanimir Vukiæeviæ, drugi sa leva, i srpska delagacija polaže venac na spomenik (Foto: Tanjug)

Ona je podsetila na proboj koji je preižvelo samo stotinak od 600 logoraša, koliko je krenulo u proboj. Prisutnima su se obratili i predstavnici naroda - žrtava.

Jevrejin Boris Braun govorio je o svojim iskustvima iz zagrebačkog zatvora, Ilija Ivanović, kao jedan od retkih preživelih u proboju, govorio je o svoje dve godine i 10 meseci patnje, a Stevo Đurđević o trageiđi Roma čiji život za ustaše nije značio ništa.

Predstavnici verskih zajednica, među kojima i pakrački paroh protojerej stavrofor Đorđe Teodorović, pročitali su molitve za mrtve, a predsednik Josipović je dodelio priznanja trojici preživelih učesnika proboja.

Vence su položile delegacije logoraša, među kojima i sekcija logoraša iz Srbije, predstavnici antifašista, manjinskih organizacija i brojnih stranaka.

Vence su položili i predstavnici diplomatskog kora u Hrvatskoj, a Srbiju je predstavljala delegacija u kojoj su bili ambasador Stanimir Vukićević i generalni konzul u Vukovaru Živorad Simić.

Izraelska delegacija polaže venac (Foto: Tanjug)

Komemoracija je trebalo da bude održana 21. aprila, ali je odložena zbog poplavljenog terena.

Sredinom aprila 1945. godine ustaše su počele da se pripremaju za napuštanje logora, uključujući i likvidaicju zatvorenika.

Oko 600 od ukupno 1.073 još živih logoraša napalo je ustašku stražu i krenulo u proboj koji je preživelo njih 91.

Preostalih 473 logoraša, koji zbog nemoći i bolesti nisu učestvovali u proboju ubijeno je i spaljeno zajedno s logorskim objektima. Istog dana, izvršen je proboj logoraša Kožare, radnog dela logora u samom mestu Jasenovac. Od 167 logoraša 11 je preživelo. Partizani su u logor ušli početkom maja 1945.

Danas je u Donjoj Gradini u RS, na grobnom polju “Hrastovi”, održan parastos žrtvama ustaškog genocida iz koncentracionog logora Jasenovac.