"Zemunac" čita Jesenjina i Andrića

Kako "Novosti" nezvanično saznaju, "hladnokrvno" je pročitao sva dela Paula Koelja i Ive Andrića. Redovno čita i Jesenjina, a na ruskom je naučio njegove pesme "Pismo majci" i "Crni čovek". U svesci u kojoj je zapisao naslove svih knjiga koje je pročitao, navedeni su i "Blago cara Radovana", "Kraljevstvo Hazara" i "Gradovi himere" Dučića.

Naravno, tražio je da mu donesu i "Zločin i kaznu" Dostojevskog, kao i "Kockara" i "Zapise iz mrtvog doma".

Prema rečima njegovog advokata Slavka Petrića, pošto Kalinić već neko vreme nema televizor u sobi, jedino čime može da se bavi, kad ne trenira, jeste čitanje. "Nije tačno ono što pričaju o njemu da je bolestan, da je pominjao političare koji su navodno umešani u ubistvo Đinđića. Nije nikoga ni cinkario, ni kasapio, već je utvrđeno da je uvek pucao iz pištolja ili puške. Sve što je imao da kaže, rekao je u sudnici", kaže Petrić "Novostima".

Za razliku od Kalinića, koji vreme prekraćuje čitajući knjige, neki od osuđenih i pišu. Tako je bivši sudija Vrhovnog suda Srbije Ljubomir Vučković, koji je osuđen na šest godina zatvora zbog primanja mita, napisao čak šest knjiga dok je bio na izdržavanju kazne u požarevačkoj Zabeli.

Među njima su "Od malih nogu molim se Bogu", "Kao kap vode reke Bistrice", "Duv". Poslednja "Tako mi je suđeno" treba da bude objavljena za nekoliko dana.

"Tamo nema nekog sistemskog slobodnog vremena. Slobodno vreme je ono koje ukradeš i koje sam sebi nađeš. Kako se ko snađe, tako i prođe", objašnjava Vučković za "Novosti".

"Pisanje mi je bilo način da pobegnem, ali i da se sačuvam. Jer tamo se diše neki drugi vazduh, pije se neka druga voda. Ima najrazličitijih ljudi, od onih najdivnijih do ozbiljnih prestupnika, jer, bez obzira na to za šta sam osuđen, a o čemu sam pisao u poslednjoj knjizi, ja sebe nikako tamo nisam video", dodaje Vučković.