"Neprijatelji Đinđića na vlasti"

"Ako neko veruje da će sprovođenje zakona moći zaustaviti time što će mene ukloniti on se vara, jer sistem nisam ja", poručio je Đinđić 21. ferbuara 2003, podseća "Standard", dodajući da je to rekao nakon neuspešnog atentata na njega, kao i "da će sistem nastaviti da funkcioniše, i da niko neće biti amnestiran za zločine ako ukloni jednog ili dva državna funkcionera".

"Međutim, on se varao. Kada ga je pre deset godina, u centru Beograda snajperista pogodio direktno u srce ispostavilo se da je srpski sistem političkih i ekonomskih reformi ipak zavisio od energije jednog čoveka. Isto važi i za demokratizaciju zemlje i prilagođavanje evropskom sistemu vrednosti nakon decenije međunarodne izolacije", konstatuje list.

Nakon ubistva Đinđića, koji se beskompromisno borio za modernu Srbiju kao članicu EU, zemlja je upala u deceniju političke nestabilnosti pune loših kompromisa, u jedno strateško teturanje između Moskve i Brisela, dodaje dnevnik.

To vreme, kako ističe "Standard" obeležava kohabitacija između proevropskih naslednika reformskog premijera i nacionalističkih snaga.

Deceniju nakon njegovog ubistva Demokratsku stranku, čiji je bio lider, podrhtavaju unutrašnje borbe za vlast, te se nalazi na istorijsko najnižim vrednostima podrške.

Na vlasti, dodaje dnevnik, se danas nalaze njegovi bivši najveći neprijatelji - Socijalistička partija Srbije i Srpska napredna stranka.

"To su isti ljudi, koji su još pre par godina želeli da preimenuju Bulevar Zorana Đinđića u Bulevar Ratka Mladića, isti ljudi koji su Đinđića nazivali izdajnikom i špijunom SAD. Danas, međutim, i oni podržavaju članstvo Srbije u EU, i to bi moglo da se nazove političkim nasledstvom Đinđića", ističe "Standard".

List ujedno konstatuje da nedostaje "zarazni entuzijazam" koji je Đinđić kojeg jedni prave mitom, a drugi demoniziraju, a većina ga se seća, na godišnjicu ubistva, kao nekadašnjeg simbola nade koji je želeo Srbiju da promeni po svaku cenu.