"Posle svake promene je sve gore"

Otkako nas je Amerika naučila da se za "prava" borimo na ulici, načinili su od nas čopor i u psihu pojedinca usadili psihologiju mase. Sada ta ista Amerika Dodiku sprema Miloševićev scenario, želeći da ga kazni zbog "Južnog toka", priča za "Nedeljnik" reditelj Emir Kusturica.

On kaže da Veliki brat ne prašta onima koji se usude da misle svojom glavom. Atmosfera u svetu je skoro identična kao ona pred Prvi svetski rat i sluti na veliko zlo...

"Korupcija je ono što izjeda naše biće do kostiju. To su ti repovi koje vučemo iz otomanskih dana jer turski kanuni (zakoni) ne da je nisu kažnjavali, već su je podsticali i definisali. Od svega što smo mogli da utkamo u sebe, ponajviše smo utkali baš to, pa je to prokletstvo postalo gotovo osnovna karakteristikanašeg bića.

Zato Andrićgrad i jeste trn u oku svima, ondašnjim i ovdašnjim, našim i njihovim, veliki kamen spoticanja malih i mizernih ljudi... - zato je, valjda, i čudno kad Emir govori o srpstvu ili kad Nemanja srpstvu spočitava ono što ni Emir ne bi. Ili nije?", priča Kusturica.

O Kosovu Kusturica kaže: "Kosovo je istrgnuto iz srpskog bića i duše, kao srce naživo, a tamo mu jeste i kolevka i koren i to nije mit, već suštinska istina. Uostalom, i da jeste mit, šta to menja?! Ta ista Amerika napravila je civilizaciju na mitu...

Kosovo i Metohija ostaće naši u onoj meri u kojoj mi ne dozvolimo da nas ubede drugačije. Nikada ga se ne smemo odreći, niti pristati na laž da je izgubljeno, jer izgubljeno je samo ono za čim se čovek ne okrene...

Proslavljeni reditelj otkriva i kakvu proslavu sto godina Prvog svetskog rata sprema u Andrićgradu: Dogodine ćemo, daće bog, ovde, u Ulici Mlade Bosne, organizaciji koja je okupljala zdravomisleće i napredne ljude svih vera, obeležiti godišnjicu Prvog svetskog rata, a ne u Sarajevu, kako neki planiraju i gde pozivaju na centralnu proslavu, nudeći bogatu refundaciju za to.

Čemu proslava u Sarajevu i šta će Srbija tamo, kada se zna da je iz rata izašla kao jedna od najvećih i najčasnijih pobednica? Na proslavi u Sarajevu je mesto onima koji su bili sa druge strane rova, ali Srbiji ne.

Ali se osvrće i na istorijska pitanja: Mi verovatno nikada nećemo na pravi način sagledati značaj dela i lika Dragoljuba Mihailovića, kojim i danas plaše neposlušnu decu s obe strane Drine. Jednako i Srbi i muslimani, iako je reč o jednom od najčasnijih i najplemenitijih srpskih vojskovođa.

Jednostavno, narod smo paradoksa, pa je i Draža jedan od njih. U tom istom Prvom svetskom ratu pobedio je austrougarskog kaplara na Ceru, da bi se kaplar vratio kao maršal i streljao Čiču, ne dozvolivši ni grob da mu se zna, što smo mu olako oprostili i zaboravili, prihvativši monstruoznu laž o Draži kao notornu istinu...