Inđija: Zašto petaci ne idu u školu

Razlog je incident koji se dogodio u odeljenju, kada je dečak s Daunovim sindromom svojim ponašanjem uznemirio devojčice u razredu. I dok škola traži pomoć Ministarstva, neki roditelji razmišljaju o tome da decu prebace u drugu školu.

"Škola od samog početka čini sve što je u mogućnosti, traži pomoć od svih - i ministarstva i lokalne samouprave i internacionalne komisije, stručnjaka iz drugih škola itd., ali i dalje roditelji smatraju da to dete možda ne bi trebalo ići u to odeljenje", kaže Jovo Komazec, direktor OŠ "Dušan Jerković" u Inđiji.

U školi "Duško Radović" u Sremčici nisu čekali usvajanje Zakona o inkluziji da bi decu sa invaliditetom ili sa smetnjama u razvoju uključili u redovno školovanje.

"Sva ta deca, koja su i pre 10-15 godina bila u školi, uglavnom su isto završili osnovnu školu i upisali srednju, neki do njih su uspešno prešli iz četvrtog u peti razred, kao što sada imamo dečaka sa Daunovim sindromom, koji je veoma uspešno, nimalo ne preterujem, veoma uspešno završio četvrti razred i sasvim bezbolno prešao u peti, prosto prekoračio tu jednu stepenicu", kaže Vesna Dmitrašinović, učiteljica u OŠ "Duško Radović" u Sremčici.

Ivana Kilibarda, tetka dečaka sa Daunovim sindromom, kaže da je Vuk izuzetno dete u svakom pogledu. “On je jedna dobrica koja obožava da ide u školu, njemu je kazna kad je bolestan, kad je prehlađen, kad ne može da ide u školu, obožava školu, sva deca su ga prihvatila", kaže ona.

Za dve godine, koliko se zakonski primenjuje, inkluzija je dala značajne rezultate, tvrde u Ministarstvu prosvete, ali kažu da je najveći deo posla ipak na roditeljima i nastavnicima.

"To su deca, učenici kojima je potrebna dodatna podrška u obrazovanju i oni treba da je dobiju. Roditelji druge dece i druga deca, pre svega, druga deca su najvažnija u procesu uključivanja ove dece u obrazovanje, jer je vršnjački uticaj nešto što je najdelotvornije i najviše pospešuje razvoj ovih učenika", rekla je Gordana Cvetković, načelnica školske uprave Beograd.

Pravo na redovno školovanje svakom detetu zagarantovano je konvencijom Ujedinjenih nacija o pravima deteta, čija je Srbija potpisnica. O inkluziji se kod nas, međutim, malo zna i malo govori, a najvažnija je stalna edukacija, ne samo onih koji sa decom rade, već celog društva.