Kriza intelektualaca u Srbiji

Takvu ocenu su izneli analitičari i profesori Zoran Stojiljković i Slobodan Antonić.

Učesnici skupa pod nazivom "Ko su javni intelektualci?" složili su se da politika uslovljava pravila življenja, kao i da je Srbija suočena sa nestajanjem kritičkih pozicija ali i kritičkih ličnosti.

Da li su u srpskom društvu javni intelektualci delovanjem, u skladu sa pozicijom, uspeli da delimično uobliče delovanje političara i "ukus društva" jedan od njih (intelektualaca) Miroslav Ružica tvrdi da su kao kritičke ličnosti samo artikulisali različite kolektivne i autonomne pozicije, inicijative i projekte...

Razloge za nestajanje kritičkih pozicija i ličnosti u srpskom društvu sociolog Ružica vidi u inertnoj kulturi akademskih i profesionalnih krugova, odnosno u stvaranju zatvorenih zajednica i njihovog unutrašnjeg tržišta ideja...

"Govorenje u javnosti je više govorenje o temama od javnog interesa. Manje se radi o zastupanju neke ideološke orijentacije, ili političkog programa, a više o jasno artikulisanom političkom ili moralnom stavu. Glavno obeležje javnog govorenja je kritička pozicija u onosu na moćne institucije i ljude", ukazao je Ružica.

Šta da se radi, zapitao je, i odgovorio da je potrebno pokušati da profesionalne elite ne budu samo "tehnički egzekutori države, partija... već preko potrebni autonomni akteri".

"Trenutak je da umesto zagovaranja tudjih agendi pokrenemo temeljnu javnu raspravu iz koje će izaći nove ideje, dokumentovani predlozi i alternative umesto improvizacije i populističkog udvaranja javnosti. Treba da stvorimo novu i stratešku javnu agendu, ali na osnovu kvalitetnih analiza", ukazao je Ružica na puteva izlaska iz krize.

Analitičar društvene stvarnosti Milan Nikolić, medjutim, ne slaže se sa Ružicom da je država problem "oko koga se sve vrti" i ukazuje da je sada umesto političke dominantna poslovna elita i veliku opasnost vidi u odnosu izmedju političkog vrha i krupnog kapitala.

Snažan uticaj intelektualaca na opšte društvene procese bivši ambasador Srbije u Nemačkoj Ognjen Pribićević vidi kao deo nekog drugog vremana - socijalizma u kojem je ideologija bila ključni faktor u društvu.

"Sistem vrednosti u društvu je problem. Srbija je zemlja u tranziciji, pa intelektualci ovde još i imaju kakav-takav tretman. Njihova uloga je da kritički razmišljaju i u skladu za zaključcima deluju. Danas uprosečavanje stvara takozvane 'stručnjake' i zatvara prostor intelektualcima", mišljenje je Pribićevića.

Predavač na Fakultetu političklih nauka Slaviša Orlović javnog intelektualca vidi kao "onog koji traga za istinom, ima ugled, ali ne i moć... veruje u snagu argumenata, pruža otpor bahatosti, treba da bude u pravu (ne samo hrabar) i da ponese odgovornost za izrečeno...

"Danas, u vreme tabloidnog novinarstva, to je teško", kaže Orlović, dok analitičar Vladimir Vuletić intelektualce vidi i kao "egzistencijalno zavisne od moćnih grupa" i postavlja pitanje šta je, zapravo javni interes koji bi intelektuaci trebalo da brane.

Na ulogu intelektualaca ukazala je i Vesna Pešić, naglasivši da njihova uloga u javnom životu Srbije ima svoj istorijat i da on dokumentuje da se radi o ljudima koji zauzimaju kritički odnos prema državi.

Direktor Centra za kulturnu dekontaminaciju Borka Pavićević upozorila je da na deintelektualizaciju - gubljenje javnog prostora kritičkog mišljenja.

"Politika se shvata kao neka vrsta jeftine radnje, ne čujemo jedni druge...potreban je mehanizam da se ideje pretoče u dela", mišljenje je Borke Pavićević.

Ona je bila samo jedan od govornika na tribini "Ko su javni intelektualci?, a u zaključku bi moglo da stoji - savest društva, politički analitičari, ili nešto treće, ali je preovladjujuće uverenje učesnika skupa da smo gotovo četiri decenije svedoci "sunovrata srpske inteligencije".