"Podrška kosovskoj politici Srbije"

Odlazeći ambasador Ruske Federacije u Beogradu je u intervjuu za RTS ocenio i da postoji niz mogućnosti za unapređenje ekonomske saradnje dve države kao i da je nova Vlada Srbije vrlo pragmatično pristupila razvoju odnosa sa Rusijom i u tom segmentu.

"U mehanizam donošenja odluka (Srbije) o kosovskoj politici nećemo se ni na koji način mešati, jer kada bismo se umešali preuzeli bismo odgovornost za tu politiku, a to ne želimo", rekao je Konuzin.

"Hoćemo da Srbi sami odrede svoju poziciju i da ta pozicija odgovara interesima onih Srba koji žive na Kosovu", rekao je Konuzin dodavši da - "ako Srbija nađe neka druga rešenja u vezi sa statusom koji Kosovo sada ima, mi ćemo i to podržati".

Govoreći o ekonomskim odnosima dve države, Konuzin smatra da nova vlada "vrlo pragmatično pregovara, predlaže i energično razmatra pitanja i probleme koji se jave i mi već vidimo napredak u unapređenju ekonomskih odnosa".

"Zato sam optimista i čini mi se da smo ušli u etapu u kojoj ekonomske odnose podižemo na kvalitativno viši nivo", rekao je Konuzin.

On je podsetio da je protekle četiri godine, koliko je ambasador, "nismo uvek uspevali da nađemo nove projekte kojima bismo otvorili nove pravce trgovinske, naučne i tehničke saradnje".

Konuzin je napomenuo i da se "ne radi o tome da se u nekom trenutku stvore uslovi da se saradnja poboljša sama od sebe" već da "treba da obe strane pokažu interesovanje za neki projekat koji bi unapredio saradnju".

"Na sreću, takvi projekti su se konačno pojavili. U vreme prethodne vlade, na primer, bio je to projekat modernizacije železnice, pored energetike, a sada smo došli u tu fazu kada se ugovaraju konkretni projekti i konkretni ugovori", rekao je on.

Konuzin je izrazio nadu i da će "do kraja ove godine biti potpisan sporazum, biće prebačen novac i počeće radovi, a, prema grafikonu aktivnosti, u prva tri meseca sledeće godine počeće konkretni radovi".

On je naveo i da je četiri godine predlagao da veliki broj poljoprivrednih proizvođača u Srbiji "na neki način dovedemo u trgovinski kontakt sa potrošačima u Rusiji".

Prema njegovim rečcima, 800.000 porodica u Srbiji živi na selu, a proizvode ono što ruskom tržištu treba tako da je neophodno "stvoriti mehanizam koji bi te robe izvozio na rusko tržište".

"Inicirali smo nastavak rada Radne grupe za poljoprivredu unutar Komiteta za trgovinu. I ona već radi", rekao je Konuzin izrazivši nadu da će doći do nekih konkretnih predloga koji će unaprediti našu saradnju u toj oblasti.

On je naveo da i u drugim oblastima ima mesta za napredak navodeći kao primer zdravstvo, odnosno kupovinu lekova iz Srbije kao i korišćenje mineralne vode u zdravstvene svrhe.

"Turizam je isto šansa - ovde ( u Srbiju) dolazi mnogo Rusa, ali njihov broj ograničavaju ograničene mogućnosti vaše turističke infrastrukture - i tu bismo mogli da sarađujemo", rekao je Konuzin dodavši da je takvih primera mnogo.

On smatra i da nije neophodno posmatrati odnose Srbije sa EU i sa Rusijom kao alternativu ocenivši da "će za Srbiju biti najkorisnije da sarađuje i sa jednima i sa drugima i da za to postoje materijalne mogućnosti".

"Mislim da možemo da radimo na međunarodnim projektima, na teritoriji Srbije, od kojih će koristi imati i Srbija i EU i Rusija", zaključio je Konuzin.