Sve češća samoubistva policajaca

Tragična smrt policajca Gorana Jovića, koji je prošle nedelje sebi oduzeo život, ispalivši smrtonosni hitac iz službenog pištolja sebi u srce, u parku u Beogradu, iznova je uzdrmalo javnost, s obzirom na to da se dogodilo samo pet dana posle samoubistva policajca Saše Stanisavljevića, iz okoline Surdulice, a peto je koje se dogodilo ove godine u Srbiji.

Više od sto radnika MUP-a Srbije je u poslednjoj deceniji počinilo samoubistvo. Od tog broja, više od 70 bili su policajci. Istovremeno, bilo je još 16 pokušaja suicida i devet pretnji policajaca da će izvršiti samoubistvo.

Ovo su podaci sa kojima raspolažu svi policijski sindikati (njih ukupno pet), a koji nisu, kako vele, do kraja relevantni. Sindikati ulažu velike napore da spreče ovu pojavu, a nadležni očigledno ne haju mnogo za ovaj problem, niti pokušavaju da ga reše.

"Građani nas plaćaju da vodimo računa o njima, a mi ne možemo da pazimo ni na naše ljude. Nije sve u tome da se za potrebe policije kupuju novi automobili i džipovi", kaže za "Novosti" Momčilo Vidojević, predsednik Nezavisnog policijskog sindikata Srbije.

Policajcima su, kako je rekao, potrebniji češći psihijatrijski pregledi, jer stres i godine ratovanja, kao i specifičnost i težina posla, mobing, pritisci kako od delinkvenata, tako i od raznih lokalnih moćnika, neredovnost smena, teška ekonomska situacija, nerešeno stambeno pitanje, kao i loši porodični i bračni odnosi, uzimaju danak.

Upravo zbog toga NPSS, kao i njihove kolege iz Sindikata srpske policije, iznova pozivaju nadležno Ministarstvo unutrašnjih poslova da pojača preventivno delovanje na psihološko zdravlje policajaca.

"Većina kandidata za prijem na rad u MUP prolazi psihološko testiranje prilagođeno policiji kod psihologa MUP-a ili u Zavodu za zdravstvenu zaštitu radnika. Ali ima policajaca koji rade u MUP-u decenijama, a da nisu nijednom bili upućeni na redovni zdravstveni pregled, niti psihotest", objašnjava Vidojević.

Jedan od najtežih trenutaka je kada policajac upotrebljava vatreno oružje, navode u sindikatu.

"Posle toga, razgovor sa psihologom je obavezan, ali i rizičan, jer za svaku F šifru policajcu se oduzima oružje i saobraćajna dozvola, a često izostaju podrška kolega ili porodice. I onda se dešavaju još veći lomovi u duši svakog policajca", objašnjava on.

Prema standardima Evropske unije, u svakoj policijskoj stanici trebalo bi da radi i po jedan psiholog. Toga, međutim, u srpskoj policiji još nema. O tome zbog čega je to tako, pokušali smo da odgovor dobijemo od nadležnih u MUP Srbije. On je, međutim, izostao.