"Ne mogu da budem veći Srbin od vas"

Prošlog utorka premijer Srbije Ivica Dačić u svom kabinetu se zvanično oprostio od dosadašnjeg ambasadora Rusije u Beogradu Aleksandra Konuzina. Istoga dana predsednik Srbije Tomislav Nikolić se po drugi put za samo tri meseca sreo sa predsednikom Rusije Vladimirom Putinom, ovoga puta u Sočiju. U trenutku kada Konuzinu ističe mandat čini se da odnosi između Beograda i Moskve odavno nisu bili tako srdačni i perspektivni: nakon što je Gasprom kupio NIS, uskoro treba da počne izgradnja Južnog toka kroz Srbiju, spominju se ruska ulaganja u železnicu, vojnu industriju, nova ulaganja u energetiku, krediti za uzdrman srpski budžet... Celokupna srpska kosovska politika nepriznavanja zasnovana je na podršci Rusije, zbog čega mnogi Srbi u Rusiji vide savezničku, bratsku zemlju. Istovremeno, prioritet Srbije je punopravno članstvo u Evropskoj uniji. U tome ambasador Rusije ne vidi nikakvu protivurečnost, eventualno članstvo Srbije u NATO-u, međutim, sasvim je druga stvar.

"VREME": S ruske strane mogle su da se čuju izjave o tome da se Rusija ne protivi uključenju Srbije u EU, ali su zabeležene i vaše izjave o tome da rusko-srpski sporazum o trgovinskoj i ekonomskoj saradnji neće važiti ako Srbija postane deo "briselskog sistema". Kako Moskva gleda na priključenje Srbije Evropskoj uniji?

ALEKSANDAR KONUZIN: Najvažnije za Rusiju je to da prijateljska Srbija bude jaka i prosperitetna država. U tom cilju trudimo se da sa njom razvijamo harmonične obostrano povoljne odnose. Polazimo od toga da što više prijatelja ima vaša zemlja, što su joj raznovrsnije veze, to bolje po nju. A samim tim je bolje i po Rusiju. Drugim rečima, ako je ulazak Srbije u Evropsku uniju povoljan po nju, to ne može protivurečiti interesima Rusije. Razume se, računamo na to da se saradnja sa Evropskom unijom neće odvijati na štetu rusko-srpskih veza. Srbija u potpunosti može imati povoljnosti i od saradnje sa Rusijom i od saradnje sa EU. A najbolja varijanta je ta da sva tri faktora imaju tesnu saradnju sa istovetnom korišću za sve. Upravo sam se za ovakvu konfiguraciju saradnje na sve moguće načine zalagao tokom svih godina svog boravka u Beogradu. Postoje konceptualne ideje u vezi sa ovim. Želeo bih da se te ideje pretoče u konkretne projekte sledeće generacije. Vi niste skrivali svoje simpatije prema Srpskoj naprednoj stranci. Pored nje i DSS ima dobre odnose sa Jedinstvenom Rusijom. U junu 2009. izjavili ste da u Vladi Srbije "postoje protivnici razvoja rusko-srpskih odnosa". Da li će, po vašem mišljenu, nova vlada voditi drugačiju spoljnu politiku koja će Srbiju više da približi Rusiji?

Trudio sam se da negujem dobre odnose sa svim strankama koje su prijateljski nastrojene prema Rusiji. Takve partije su ovde u ogromnoj većini. Naravno, video sam da su pojedine partije spremne na dublju saradnju; one su se povezivale sa ruskim organizacijama, zastupale su stavove koji su, po mom viđenju, u većoj meri odgovarali nacionalnim interesima Srba. Uzvratio sam tim strankama odgovarajućim odnosom. Međutim, nikada nisam narušavao sasvim konkretna pravila ponašanja diplomate, koja su, između ostalog, regulisana međunarodnim pravom.

Što se tiče nove vlade, sudeći prema izjavama članova vladajuće koalicije, kao i prema prvim potezima srpskog rukovodstva, može se računati na to da će se naše zemlje zaista približiti, kao i da će ući u kvalitativno novu etapu bilateralnih odnosa.

Često se diskutuje i spekuliše o "ruskim strateškim interesima na Balkanu". Da li takvi interesi postoje, i ako postoje, koji su to interesi i kakvo mesto zauzima Srbija u ruskoj balkanskoj politici?

Interese Rusije na Balkanu diktiraju istorija i geografija. Ovde žive bratski nam slovenski narodi, prolaze prirodni putevi komunikacije sa Evropom, južnim državama. Rusija je vekovima težila ka ovom regionu. A Srbija je bila i ostala jedan od naših ključnih partnera na Balkanu.

Da li bi eventualno članstvo Srbije u NATO-u bilo protivno ruskim interesima na Balkanu?

Apsolutno jasno da. Alijansa sve češće izlazi iz okvira odbrambenih ciljeva kojima se deklariše, krši suverenitet država, međunarodno pravo. Najslikovitiji primer je NATO agresija protiv Srbije 1999. god. Širenje ovog vojno-političkog bloka ne korespondira sa savremenim izazovima i pretnjama, osnažuje nedostatak jedinstvene i podjednake bezbednosti u Evropi.

Značajan segment srpsko-ruskih odnosa je energetski paket, a u okviru njega međunarodni projekat "Južni tok". Najavljuje se početak njegove izgradnje. U takozvanom bližnjem zarubežju, pogotovu u Ukrajini, vidljiva je ljutnja i protivljenje tom projektu. Da li će na razvoj tog projekta uticati dinamika takozvanog "gasnog rata" između Rusije i Ukrajine?

Realizacija projekta "Južni tok" biće sprovedena u skladu sa postojećim međunarodnim ugovorima, kao i u skladu sa tehničkim planovima koji su u izradnji. Poslovni pregovori sa drugim državama, koje ne učestvuju u ovom projektu, odvijaju se u skladu sa svojom komercijalnom, geografskom, istorijskom logikom.

Ruski Gasprom već četrdeset godina sarađuje s italijanskom kompanijom ENI, a ta saradnja je predstavljala i kičmu projekta "Južni tok". Kako Rusija gleda na intenziviranje privredne saradnje Italije i Srbije, koja takođe ima dugu istoriju? U tom kontekstu, da li će, po vašoj prognozi, rusko tržište biti otvoreno za uvoz Fijatovih automobila proizvedenih u Kragujevcu na osnovu Sporazuma o trgovinskoj i ekonomskoj saradnji?

Kao što sam vam rekao, ono što je dobro za Srbiju – dobro je i za Rusiju. Mi vašoj zemlji želimo mnogo uspeha u obostrano korisnom partnerstvu sa našim zajedničkim italijanskim prijateljima. A još ako uspemo da ostvarimo zajednički trilateralni projekat, to će biti fantastičan primer savremene tehnologije saradnje. Za sada nisam čuo da se vode pregovori o uvozu "fijata" koji se proizvode u Srbiji u skladu sa našim sporazumom o slobodnoj trgovini.

Da li su tačne vesti o zainteresovanosti ruskih kompanija za Železaru Smederevo?

Interesovanje postoji. U toku je tehničko proučavanje projekta.

Predsednik Putin je nedavno odobrio izdvajanje novca za uređenje Ruskog nekropolja u Beogradu na kome su sahranjeni mnogobrojni "beli Rusi", koji su se posle Oktobarske revolucije sklonili u Srbiji. Kako napreduje taj projekat? Od kakvog je značaja taj segment kulturne saradnje za srpsko-ruske odnose?

Projekat se finansira iz nevladinih fondova. Za nas on ima veliki simbolični i istorijski značaj. Ovde su sahranjeni mnogi istaknuti ljudi Rusije. Među njima su stotine generala, oficira, redova koji su ratovali tokom Prvog svetskog rata, a među njima su i oni koji su branili Beograd 1914–1915. god. Na groblju su sahranjeni poznati delatnici ruske kulture, nauke, crkve. Projekat je u fazi realizacije. Očekujemo da ove jeseni bude osveštana prva od četiri restauriranih parcela. "Ruska nekropola" za nas takođe predstavlja spomenik zajedničkog kulturno-istorijskog nasleđa Rusa i Srba. Rusi, sahranjeni na ovom groblju, dali su značajan doprinos razvoju Srbije u periodu između dva svetska rata u prošlom veku. Dovoljno je reći da zdanja koja su izgrađena prema projektima ruskih arhitekata predstavljaju ukras gradskog pejzaža Beograda, kao i mnogih drugih gradova u Srbiji.

Prilikom posete predsednika Rusije Medvedeva Beogradu snažan akcenat je stavljen na zajedničku borbu protiv fašizma. Da li se ta istorijska epoha potiskuje iz sećanja novih generacija?

Veoma mi je drago što je tokom godina mog boravka u Srbiji u ovu zemlju na državnom nivou vraćena tradicija obeležavanja Dana pobede u Drugom svetskom ratu i godišnjice oslobođenja Beograda od fašističke okupacije. Srbi ne treba da zaborave da je Jugoslavija država-pobednica u najsurovijem, najnečovečnijem ratu. Drago mi je i što se uoči stogodišnjice izbijanja Prvog svetskog rata utemeljuje nova tradicija, i to na najvišem nivou – sećanje na poginule Srbe i Ruse, na sve one koji su izgubili živote, uhvaćeni među žrvnjeve Velikog rata. Smatram da tema požrtvovanog junaštva srpskog naroda, njegovih istorijskih podviga mora postati jedan od činilaca podizanja patriotske svesti, o čemu sada govori novo srpsko rukovodstvo.

Vi ste u Srbiji postali čuveni po rečenici "Ima li ovde Srba?" na panelu o globalnim bezbednosnim izazovima 15. septembra prošle godine, koju je otvorio tadašnji predsednik Boris Tadić. To se tumačilo kao oštra kritika politike predsednika Tadića. Šta na spoljnopolitičkom planu zamerate prošloj vladi?

Nemam nikakve direktive, niti namere da bilo šta prigovaram ni prethodnoj ni sadašnjoj vladi. Moj zadatak je da pratim situaciju u zemlji u kojoj boravim, između ostalog – i njenu spoljnu politiku, da izveštavam Moskvu, dajem predloge o saradnji koji bi bili u skladu sa pozicijom ove zemlje. Kritike i zamerke na račun vlade – ovo je posao građana zemlje koji su je doveli na vlast.

Što se tiče beogradskog foruma o bezbednosti, koji su organizovale srpske NVO koje se finansiraju iz inostranstva, iznete su optužbe na račun Rusije kao najveće globalne pretnje po međunarodnu bezbednost. I to u situaciji kada su se pripadnici NATO-a otvoreno spremali da na silu preotmu kontrolne punktove na administrativnoj liniji između Kosova i centralne Srbije, kako bi odsekli ovu pokrajinu od ostalih srpskih teritorija. Znam da su na ovaj forum pokušali da dođu i Srbi koji se zalažu za očuvanje teritorijalnog integriteta svoje zemlje, za poštovanje njenog suvereniteta, za to da se prema njoj ne odnose kao prema drugostepenoj državi. Njima prisustvo nije omogućeno.

Kako komentarišete ocenu nekih političkih partija i organizacija da se Srbija "pretvara u rusku guberniju"?

Ako neko zaista tako misli (a čini mi se da je reč o sitnim provokatorima), onda je to loša i ružna ocena koja nema veze sa životom, koja ne služi na čast nikome ko pretenduje na neku političku ulogu. To čak ne želim ni da komentarišem. Glupost!

Da li je po vašem mišljenju bilo ispravno što je Srbija u septembru 2010. podlegla zahtevima Brisela i Vašingtona i odustala od prvobitnog nacrta svoje Kosovske rezolucije u Generalnoj skupštini UN-a, čija je suština bila da "jednostrana secesija ne može biti prihvatljiv način za rešavanje teritorijalnih pitanja"? Da li se srpska vlada pre odluke da uskladi svoju rezoluciju sa zahtevima EU konsultovala sa vama?

Mi ne možemo biti veći Srbi od samih Srba. Zbog toga, kada je pod spoljnim pritiskom (koji se, uzgred budi rečeno, do dana današnjeg ne smanjuje) Beograd iz korena promenio svoju prethodnu poziciju i zamolio nas da podržimo novu, nije nam preostalo ništa drugo do da zadovoljimo njegovu molbu. Iako je to za nas, sa ove vremenske distance, mogu vam reći, bilo potpuno neočekivano. Rusija, jedini strateški partner Srbije, bila je stavljena pred svršen čin! To nije bilo u skladu sa onim odnosima strateškog partnerstva koje smo težili da izgradimo.

Vi ste proteklih godina bili jedan od u javnosti najistaknutijih ambasadora u Srbiji. Šta na kraju imate da poručite građanima Srbije?

Čini mi se da sam se tokom godina boravka u vašoj zemlji prilično dobro upoznao sa karakterom i mentalitetom njenog naroda, koji je jarki predstavnik slovenskih plemena. Hteo bih da poželim Srbima da vrate veru u svoju snagu, da nađu inspiraciju u primerima svojih junaka i istorije, da jačaju nacionalno jedinstvo oko izgradnje nove Srbije, da čuvaju svaki pedalj srpske zemlje koju su čuvali i zaveštali vam vaši preci. Rusija će uvek biti vaš najbliži prijatelj.