Nema epidemije Zapadnog Nila

Direktor Klinike za infektivne i tropske bolesti prof dr Dragan Delić kaže da 36 bolesnika imaju kliničku sliku koja liči na virusni encefalitis, a da je kod sedam njih dokazano da su oboleli. Kod tri pacijenta dokazano je da je uzrok smrti virus Zapadnog Nila, dok se za još dva pacijenta koja su preminula u međuvremenu očekuju nalazi.

On je podsetio da svetski stručnjaci ukazuju da 27 virusa ima epidemijski potencijal, a da je među njima i virus Zapadnog Nila, enterovirusi, koksaki i drugi virusi...

Delić je ukazao da se prošle godine lečilo 59 bolesnika sa virusnim encefalitisom i da nema razloga za paniku, ali da je važan oprez i da se obrati pažnja na simptome koji mogu ukazati na to oboljenje.

On je rekao da pojava tog virusa ne predstavlja iznenađenje i da se on mogao očekivati i u Srbiji budući da se krajem devedesetih godina pojavio u zemljama regiona pa je bilo očekivano da će se ta infekcija kad-tad pojaviti i u ovoj sredini.

Delić je dodao da se može očekivati pojava novih virusa jer oni promenama i mutacijama mogu ući u populaciju.

I epidemiolozi ukazuju na to da pojava virusa Zapadnog Nila ne predstavlja nikakvo iznenađenje i da su stručnjaci na to ukazivali još pre dve godine kada je bilo učestalijeg oboljevanja u Mađarskoj, Rumuniji, Grčkoj, Turskoj.

Epidemiolog dr Branislav Tiodorović kazao je da kod 90 odsto ljudi taj virus prođe bez ikakvih simptoma.

"Nema opasnosti da može doći do epidemije, jer ulazimo u miran period zahlađenja, kada se aktivnosti komaraca smanjuju", kazao je Tiodorović navodeći da ipak treba razmišljati dugoročno, odnosno da se država, lokalne samouprave i stručne službe pripreme za proleće i leto naredne godine.

Šefica tima za suzbijanje komaraca u novosadskoj "Ciklonizaciji" dr Bosiljka Krtinić, po struci biolog, rekla je da je, primera radi, područje Vojvodine pogodno za razvoj komaraca, koji prenose i ovaj virus, pa se sistematske akcije zaštite zdravlja građana od komaraca sprovode u većini opština.

Međutim, kako je kazala, obim tih aktivnosti zavisi od finansijskih mogućnosti opština.

Ove godine su u Novom Sadu prvi put u Srbiji poštovani standardi Evropske unije da se tretmani iz aviona protiv odraslih komaraca ne rade direktno iznad naseljenih mesta.

"Ove godine avio-tretmane izveli smo isključivo u zaštitnim zonama uz Dunav i tako napravili tampon između grada i izvorišta komaraca", rekla je ona.

Dr Krtinić je rekla da su protiv kućnih komaraca (culex pipiens), koji su osnovni prenosnici virusa Zapadnog Nila na našem području, tretmani sa zemlje mnogo efikasniji od tretmana iz vazduha.

Ona je rekla da aktivnost komaraca zavisi od spoljnih temperatura i dužine dana i noći.

"Ono što nam kaže iskustvo to je da njihovu aktivnost i brojnost treba pratiti negde do sredine oktobra, a nekada i duže", rekla je Krtinićeva, dodajući da najveća aktivnost komaraca zavisi od meteoroloških uslova, od padavina, vlažnosti i temperature.

Takođe je ukazala na činjenicu da neke naučne studije pokazuju da do većeg broja prenošenja virusa Zapadnog Nila na ljude dolazi uglavnom krajem sezone, krajem avgusta i početkom septembra, jer je utvrđeno da komarci češće u tom periodu menjaju domaćine i prelaze sa ptica na ljude.

Krtinićeva je ukazala na to da slučajevi autohtone zaraze ljudi virusom Zapadnog Nila u Vojvodini "nisu zvanično dokumentovani ranije, ali da je verovatno bilo sporadičnih slučajeva".