Panika zbog vakcina protiv H1N1

Od Žilijan-Bareovog sindroma, koji dovodi do paralize, strahuje 149.938 vakcinisanih u Srbiji, navodi ovaj list.

Vest da se u Hrvatskoj kod šestoro vakcinisanih protiv svinjskog gripa ispituje sumnja na teško neuromuskularno oboljenje poznato kao Žilijan-Bareov sindrom, prestravila je sve u Srbiji koji su tokom pandemije virusa H1N1 "zavrnuli rukav".

Stručnjaci pokušavaju da smire situaciju tvrdeći da nijedan od slučajeva o kojima izveštavaju hrvatski mediji nije medicinski potvrđen. Ali to mnogima, izgleda, nije za utehu, utoliko pre što su i tamo i ovde ljudi vakcinisani istom "Novartisovom" vakcinom "fosetrija", samo iz različitih serija.

Ta vakcina je od samog pojavljivanja kritikovana kao "nedovoljno ispitana", ali i zbog toga što sadrži pojačivač skvalen, koji prema tvrdnjama nekih stručnjaka može da izazove različita, pre svega autoimuna oboljenja.

"Apsolutno nema razloga za paniku. Prema izveštajima Svetske zdravstvene organizacije, ne postoji nijedan zvanično potvrđen slučaj Žilijan-Bareovog sindroma koji se dovodi u vezu sa vakcinom protiv gripa izazvanog virusom H1N1", kaže za "Novosti" magistar Marko Erić, rukovodilac Nacionalnog centra za farmakovigilancu.

Ovaj sindrom, koji dovodi do paralize, inače, može da se javi kod jednog od milion-dva vakcinisanih. A u Srbiji je, prema evidenciji Instituta za javno zdravlje "Dr Milan Jovanović Batut", vakcinu "fosetrija" od 17. decembra 2009. godine, kada je počela i ubrzo potpuno zamrla imunizacija, primilo ukupno 149.938 ljudi.

"Na tako malom broju vakcinisanih, i s obzirom na vreme koje je proteklo od vakcinacije gotovo da nema šanse da se u Srbiji pojavi Žilijan-Bareov sindrom kao neželjena posledica vakcine", kaže za "Novosti" epidemiolog dr Radmilo Petrović.

"Ovaj sindrom, koji lako može da se pomeša sa dečjom paralizom, najčešće se javlja unutar mesec dana od vakcinacije. To je ujedno i rok u kojem se, prema SZO, neželjene reakcije mogu povezati sa vakcinacijom. Sve što se ispolji kasnije ne može se računati kao posledica vakcine. Utoliko je nejasnije kako su se sad, tri godine od vakcinacije, u Hrvatskoj pojavili slučajevi sumnje na Žilijan-Bareov sindrom, ali ih, ipak, treba ispitati", smatra on.

Jedan od sumnjivih slučajeva u Hrvatskoj je i preminula žena koja je svojevremeno vakcinisana u Srbiji i lečena na Vojnomedicinskoj akademiji.

"Male su šanse da se Žilijan-Bareov sindrom ispolji ovako kasno, jer što više vremena od vakcinacije protiče, smanjuje se i moguća veza oboljenja sa vakcinom", kaže mr Erić.