Srbija-crno tržište ljudskih organa

List navodi i da se crno tržište ljudskim organima, pored Srbije, prebacilo i u Grčku, Španiju i Italiju, kao i na Kosovo.

"Siromašni i očajni ljudi prodaju svoje bubrege, koštanu srž ili rožnjače preko interneta, dok bezobzirni trgovci ljudskim organima na tome zarađuju", opisuje stanje njujorški dnevnik.

Tekst počinje pričom Pavla Mircova i njegove devojke Danijele iz Kovina, koji su preko interneta ponudili da prodaju svoje bubrege za po 30 hiljada evra.

Oni objašnjavaju da su na to naterani zbog siromaštva, i da, od kada je Pavle izgubio posao u fabrici nije uspeo ponovo da se zaposli, tako da danas njegova porodica jedva preživljava.

List piše da oni žive samo od jednog obroka dnevno i da su naterani da se okrenu prodaji organa.

"Da biste obezbedili hranu za svoju porodicu, onda ni prodaja jetre ne deluje kao velika žrtva", kaže mladić i dodaje da mu je potreban novac da odškoluje svoje dvoje dece.

Do sada su, prema pisanju "Herald tribjuna" dobili ponudu od jedne žene iz Makedonije od 20 hiljada evra, kao i jednu ponudu iz Nemačke.

Mircov kaže i da se ne plaši eventualne operacije i toga što krši zakon. "Više se plašim da neću imati novca da se staram o svojoj deci", priča on.

List se poziva i na neimenovani izvor iz srpske policije koji kaže da u poslednjih 10 godina nijedan slučaj trgovine organima u Srbiji nije procesuiran, ali se dodaje da je razlog za to i što se sve odvija vrlo tajnovito i prikriveno.

Njujorški dnevnik navodi i reči doktora Đoke Maksića sa VMA, koji ne veruje da u Srbiji postoji ilegalna trgovina ljudskim organima, navodeći da je svaki potencijalni donor "pod lupom" i proverom bolničke komisije koju čine doktori, etičari i advokati.

Međutim, list navodi i reči osobe koja se samo predstavila kao Milovan, iz jednog malog mesta na jugu Srbije, koji kaže da je dao bubreg jednom bogatom lokalnom političaru, da bi ga on zauzvrat zaposlio u svojoj firmi.

Prema navodima lista, transplantacija bubrega je obavljena u jednoj državnoj bolnici u Beogradu, gde su se njih dvojica pojavila sa lažnim dokumentima.

"Njujork tajms" se poziva i na razgovor sa Ervinom Balom (25), stolarom iz Kikinde, koji je duže od godinu dana bio nezaposlen, kada je odlučio da ode na lokalnu televiziju sa četvorogodišnjom ćerkom i javno ponudio da proda bubreg.

Nakon što je video to na televiziji, pomogao mu je direktor osnovne škole Miloš Pajakov, ponudivši mu mesto vozača u školi.

Procenjuje se da je cena bubrega na crnom tržištu oko 100 hiljada evra i da se godišnje na svetskom nivou proda između 15 i 20 hiljada organa.

Ministarstvo: Trgovina organima zabranjena

Trgovina organima, njihovo nudjenje i transplantacija sa komercijalnom trgovinom izričito je zakonom zabranjena i za sve učesnike takvog krivičnog dela zaprećena je zatvorska kazna do 10 godina, saopštilo je danas Ministarstvo zdravlja povodom medijskih napisa o navodnoj kupoprodaji organa u Srbiji.

Ministarstvo dalje navodi da se transplatacija organa sa živog donora u Srbiji obavlja prema striktnim pravilima i procedurama, kao i da su sistem organizovanja zdravstvene službe, kao i načela i postupci prema kojima se obavlja transplantacija definisani strogim evropskim standardima.

Ministarstvo u saopštenju izdatom povodom, kako se navodi, vesti objavljene u dnevnim novinama "Pres" i navoda iz "Herald Tribjuna", podseća da u Srbiji organ može dati najbliži srodnik - roditelji, braća i sestre do trećeg stepena srodnosti, supružnici, a u izuzetnim slučajevima koje posebno treba dokazati i posebno bliska osoba.

Saglasnost na taj postupak daje pre svega davalac organa, a zatim i članovi Etičkog odbora zdravstvene ustanove, u kojoj se obavlja transplantacija.

Kako se dodaje u saopštenju, proces presadjivanja organa sa živog donora je veoma složen i podrazumeva pripremu i procenu zdravstvenog stanja i davaoca i primaoca, eksplantaciju organa i saglasnost davaoca i primaoca, Etičkog odbora i na kraju transplantaciju organa.

U tom procesu učestvuje veliki broj profesionalaca, od kojih je svako u obavezi da, ukoliko posumnja da je reč o trgovini organom, slučaj prijavi nadležnim ustanovama.

Donorska kartica koja se pominje u vezi sa živim transplantacijama, u tom postupku nema nikakav značaj, imajući u vidu da i u slučajevima kada se organi uzimaju sa tela preminulog, donorska kartica znači samo volju koju je neko za života iskazao, a saglasnost o uzimanju organa mora dati porodica.

U saopštenju se dodaje i da Ministarstvo zdravlja ulaže napore kako bi se Nacionalni program transplantacije organa unapredio i ta metoda lečenja učinila dostupnijom onima kojima je potrebna.

"Oblast transplantacije nosi sa sobom veliki etički izazov i veoma je važno da se obezbedi transparentnost, tačnost informacija i svih podataka iz te oblasti od strane zdravstvenih institucija, gradjana, državnih organa i medija, jer samo na taj način se može doprineti razvoju tog programa i pomoći pacijentima kojima je najpotrebnija", zaključuje se u saopštenju.