Ustavne nadležnosti predsednika

Ukoliko mu partije koje već vode pregovore o formiranju vlade do ponedeljka ne saopšte da imaju parlamentarnu većinu, Nikolić će, kako je najavio, kao predsednik otpočeti konsultacije sa strankama shodno njihovoj snazi u parlamentu - naprednjacima, demokratama, koalicijom SPS-PUPS-JS.

U nadležnosti predsednika, između ostalog, prema Ustavu Srbije, spada i izražavanje državnog jedinstva zemlje i predstavljanje Srbije u zemlji i inostranstvu.

Predsednik Republike, u skladu sa zakonom, komanduje Vojskom i postavlja, unapređuje i razrešava oficire Vojske Srbije, piše u Ustavu Srbije, koji je donet 2006. godine.

Prema Ustavu, predsednik postavlja i opoziva ukazom ambasadore Srbije na osnovu predloga Vlade, prima akreditivna i opozivna pisma stranih diplomatskih predstavnika, daje pomilovanja i odlikovanja.

Predsednik Republike ukazom proglašava zakone u skladu s Ustavom, a to je dužan da učini najkasnije u roku od 15 dana od izglasavanja zakona, odnosno sedam dana ako je zakon donet po hitnom postupku ili da zakon, uz pismeno obrazloženje, vrati Skupštini Srbije na ponovno odlučivanje.

Ako parlament odluči da ponovo glasa o zakonu koji je predsednik Republike vratio na odlučivanje, zakon se izglasava većinom od ukupnog broja poslanika, a predsednik Republike je dužan da proglasi ponovno izglasani zakon.

Ako predsednik Republike ne donese ukaz o proglašenju zakona u Ustavom predviđenom roku, ukaz donosi predsednik Narodne skupštine.
Predsednik Srbije ne može obavljati drugu javnu funkciju ili profesionalnu delatnost.

Mandat predsednika traje pet godina i počinje da teče od dana polaganja zakletve pred Skupštinom Srbije.

Ukoliko mandat predsednika ističe za vreme ratnog ili vanrednog stanja, produžava se, tako da traje do isteka tri meseca od dana prestanka ratnog, odnosno vanrednog stanja.

Kako stoji u Ustavu, niko ne može više od dva puta da bude biran za predsednika Republike.

Mandat predsednika Republike prestaje istekom vremena na koje je izabran, ostavkom ili razrešenjem.

Predsednik Republike podnosi ostavku predsedniku parlamenta, a pošto je podnese o tome obaveštava javnost i predsednika Skupština Srbije.
Danom podnošenja ostavke, predsedniku Republike prestaje mandat.

Predsednik Republike razrešava se zbog povrede Ustava, odlukom Narodne skupštine i to glasovima najmanje dve trećine poslanika, a taj postupak može da pokrene Skupština Srbije na predlog najmanje trećine poslanika.

Ustavni sud je dužan da po pokrenutom postupku za razrešenje, najkasnije u roku od 45 dana, odluči o postojanju povrede Ustava.

Predsednik Republike uživa imunitet kao narodni poslanik, a o imunitetu predsednika odlučuje Narodna skupština.

Kada je predsednik Republike sprečen da obavlja dužnost ili mu mandat prestane pre isteka vremena na koje je biran, zamenjuje ga predsednik Skupštine Srbije i to najduže tri meseca.

Predsednik Skupštine Srbije izbore za predsednika Republike dužan je da raspiše tako da se održe najkasnije tri meseca od nastanka sprečenosti predsednika Republike odnosno prestanka mandata na koji je biran.