"Bljesak" obeležen u Okučanima

"Bljesak, Oluja i reintegracija hrvatskog Podunavlja potporni su stubovi današnje hrvatske države", rekao je u Okučanima predsednik Hrvatskog sabora Boris Šprem.

On je istakao da su "visoka profesionalnost hrvatskih branilaca i doslednost hrvatskih građana u očuvanju mira, slobode, demokratije i osnovnih ljudskih prava i bili hrvatska ulaznica, najpre u NATO, a onda i u EU".

Zbog toga je obaveza svih hrvatskih građana da čuvaju dostojanstvo rata 90-ih i hrvatskih branilaca i da nikada nikom ne dozvole da njima manipulišu, rekao je Šprem.

On je rekao da je Bljesak, "zato što je bila pravedna, oslobodilačka i odbrambena operacija, bila osuđena na uspeh". "Bljesak je ujedno bio i prelomna tačka Domovinskog rata, koja je uverila međunarodnu zajednicu u pravednost i legitimnost hrvatskih ciljeva, kao i svu pogubnost Miloševićeve agresorske politike", rekao je šef Sabora. On je bio i jedini iz državnog vrha jer su predsednik Hrvatske Ivo Josipović i premijer Zoran Milanović poslali svoje izaslanike načelnika Glavnog štaba Hrvatske vojske Dragu Lovrića i ministra odbrane Antu Kotromanovića. S njima su u Spomen parku hrvatskih vitezova, vence položili i potpredsednici Sabora iz HDZ-a, bivša premijerka Jadranka Kosor i bivši šef Sabora Vladimir Šeks.

Nakon skupa Šprem je otvorio sportske susrete veterana brodsko-posavske županije. Hrvatski mediji ističu da je 1. i 2. maja za samo 36 časova zauzeto 500 kvadratnih kilometarauz gubitke od 42 mrtva i 162 ranjena, čime je uspostavljena kontrola nad autoputem Zagreb - Beograd i železničkom prugom prema istoku Hrvatske.

Ni juče kad je Josipović primio učesnike operacije, ni danas niko iz vlasti ili medija nije rekao ni rečo zločinima nad Srbima za vreme i nakon te operacije koji su, uz egzodus 15.000 Srba u BiH, od kojih se mali broj vratio, drastično izmenili etničku sliku tog dela zemlje.

Hrvatski helsinški odbor u izveštaju iz 2003. ističe da su ubijena 83 srpska civila - 30 u napadima na izbegličke kolone, pre svega u šumi Prašnik, a 53 u svojim kućama. Dokumentaciono-informativni centar Veritas govori da je ubijeno ili nestalo 283 ljudi, od čega 57 žena i devetoro dece. Za ratne zločine nad Srbima do sada niko nije odgovarao.

Zbog toga su nevladina udruženja Dokumenta, Centar za mir, nenasilje i ljudska prava Osijek i Građanski odbor za ljudska prava podsetili da su već 1. maja 1995. u selu Medari, tada opština Nova Gradiška, hrvatski vojnici, na svirep način pobili 22 civila od njih 24 koliko ih se tada zateklo u selu.

"Podsećamo da su 1. maja 1995. godine pripadnici Hrvatske vojske ušli u selo oko šest časova ujutro i počinili zločin nad preostalim stanovništvom. Preživele su dve mlade devojke, i to samo zato što ih je prepoznao i zaštitio jedan od pripadnika HV", navodi se u saopštenju. Od policije, državnog tužilaštva Hrvatske i sudova je zahtevan efikasniji rad na istraživanju i procesuiranju svih ratnih zločina, uz upozorenje na neprocesuiranje masakra u Medarima.

Nevladine organizacije Inicijativa mladih za ljudska prava za Hrvatsku i Srpski demokratski forum prošle sedmice podnele su krivičnu prijavu protiv počinilaca ratnih zločina protiv ratnih zarobljenika. Prijava je podneta protiv nepoznatih počinilaca, odnosno komandira i odgovornih lica u jedinicama policije i vojske koje su u logorima smeštenim u nekoliko gradova, ali pre svega u Varaždinu gde je tretman bio najbrutalniji, maltretirale ratne zarobljenike.

U Varaždinu je oko 500 zarobljenika s područja Pakraca, koji su se predali 4. maja, dve sedmice bilo prebijano i mučeno, ali i lišavano sna i ponižavano. Većina njih je nakon puštanja otišla konvojem UN-a u BiH.

"Bljesak" je potpuno promenio etničku strukturu tih krajeva u odnosu na 1991. jer su u kuće izbeglih Srba u velikom broju došli doseljenici iz BiH i s Kosova, pa tako i Okučani, pre rata srpska varošica, sada imaju više stanovnika Hrvata.

Tokom 2. i 3. maja po naređenju predsednika RSK Milana Martića Zagreb i neki drugi gradovi gađani su raketama pri čemu je poginulo šestoro, a ranjeno više desetina civila. Martić je u Hagu osuđen na 35 godina zatvora, između ostalog i zbog raketiranja gradova.

Obeležen Bljesak i u Beogradu i RS

U Beogradu je povodom godišnjice održan pomen srpskim žrtvama u crkvi svetog Marka u Beogradu, a na spomen ploču srpskim žrtvama proteklih ratova, u neposrednoj blizini tog hrama, položeni su venci i cveće.

Najveći broj Srba izbeglih u "Bljesku" živi sada u Republici Srpskoj, BiH. Oni su sa mosta u Gradiški, nazvanog Most spasa, danas bacili cveće u reku Savu, što čine svakog 1. maja u godinama posle svog egzodusa, a u crkvi Pokrova presvete Bogorodice u tom gradu u RS služen je pomen.

Predsednik RS Milorad Dodik izjavio je u Gradišci na obeležavanju 17. godišnjice egzodusa Srba tokom "Bljeska" da za ubistva srpskih civila iz Zapadne Slavnije do sada niko nije odgovarao i pozvao sve nadležne institucije da zbog mira i tolerancije nađu i procesuiraju odgovorne i nalogodavce ubijanja civila.