Vlasi (ni)su obespravljeni u Srbiji

Prema rečima, Radiše Dragojevića, Vlasi i Rumuni dve odvojene, a ne jedna nacionalna manjina, te i zbog toga Rumunija ne može da uslovljava evrointegracije Srbije. On je za B92 rekao da je problem napravila malobrojna struja u vlaškoj zajednici koja smatra da je njen jezik rumunski, a matica Rumunija, kojoj su se zbog toga obratili za pomoć.

"Ovo što Rumunija radi u ovom trenutku je u kontinuitetu nekog uslovljavanja koji se postavlja i pred evropske institucije kada smo i mi Vlasi u pitanju, sa željom da nas jednostavno poistovete sa Rumunima, da nas asimiliraju. Čak se i pred popis tražila kategorija Vlaho-Rumun, neka prelazna kategorija koja bi sve nas sutradan prevela u Rumune, čemu smo se mi jasno oduprli", kazao je Dragojević.

Prema Dragojevićevim rečima, postoji grupa nezadovoljnika u okviru vlaškog korpusa koji smatraju da je njihov jezik rumunski i oni su, kako je rekao, napravili problem obraćajući se za pomoć Bukureštu. I predstavnici klubova u Austriji, koji neguju tradiciju i kulturu vlaške manjine u Srbiji, negiraju tvrdnje Rumunije da su Vlasi u Srbiji obespravljeni.

"Ne vidim da smo mi Vlasi izopšteni iz društva u Srbiji, i da nas teraju na negiranje našeg identiteta", rekao je Jovica Stanojević, član uprave KUD "Stevan Mokranjac" iz Beča.

Kako je dodao Stanojević, sve što je Rumunija iznela na tom sastanku je "izmišljotina".

"Osećam se kao građanin Srbije a ne Rumunije, a pritom niko nas ne sprečava da negujemo naš vlaški jezik i kulturu", kaže Stanojević.

On ukazuje da Vlasi imaju sva prava u Srbiji i da nisu izopšteni ni iz političkog života Srbije, podsećajući da je predsednik opštine Negotin Vlah.

"To što Rumunija sada iznosi su netačne tvrdnje, i mislim da iza tvrdnji o obespravljenosti Vlaha ne stoji briga za njih, već neki drugi interes", poručio je on.

Rumunija je, uoči poslednjeg popisa tražila da se izbriše kategorija Vlah, odnosno da se svi pripadnici vlaške manjine obavežu da se deklarišu kao Rumuni ili Vlaho-Rumuni, na šta Vlasi ni po koju cenu nisu spremni da pristanu, objašnjava predsednik Nacionalnog saveta Vlaha.

Inače, na popisu 2002. u Timočkoj krajini kao Vlasi se izjasnilo više od 40.000 osoba, a kao Rumuni 4.500. Rezultati prošlogodišnjeg popisa još nisu obrađeni do kraja.

Da ovo pitanje nije pokrenuto tek na jučerašnjem sastanku u Briselu govori i to što se predsednik Rumunije, koji je u dva navrata posetio istočnu Srbiju, založio za to da se svima koji se izjašnjavaju kao Vlasi-Rumuni omogući školovanje na rumunskom jeziku.

Pored toga, on je zatražio i crkve i medije na maternjem jeziku.

Druga strana: Vlasi nemaju sva prava kao druge manjine

Ne misle isto svi predstavnici vlaške zajednice - deo smatra da ima velikih problema i da su čak i odluke Nacionalnog saveta isprovocirale reakciju Rumunije.

Predrag Balašević iz Vlaške demokratske stranke Srbije ukazuje koji su problemi po njegovom mišljenju najveći.

"Ako jedna zajednica nema mogućnost učenja svog maternjeg jezika u školi, ako jedna zajednica nema medije na svom jeziku, ako ta zajednica nema bogosluženja na svom jeziku, ako ta zajednica kada pričamo o kulturi i tradiciji je svedena na susrete sela i pesmu i igru, onda je to ozbiljan problem. Država Srbija ni u jednom trenutku nije želela ozbiljno da se pozabavi ovim problemom", kaže Balašević za B92.

Vlasi su podeljeni i kad je u pitanju nova vlaška azbuka koja se od skoro može videti na televiziji Bor. Osim slova i njihovog broja, neslaganja su i oko broja pripadnika vlaške manjine - sve dok podaci sa prošlogodišnjeg popisa ne budu gotovi, beleži se da se 2002. 40054 građana izjasnilo kao Vlasi, a 34576 kao Rumuni.

List "Danas" je objavio pismo koje su potpisali Vlaška demokratska stranka Srbije, Ariadnae Filum - Društvo za kulturu Vlaha - Rumuna Srbije, Društvo Rumuna - Vlaha „Trajan“, Društvo za kulturu, jezik i religiju Vlaha - Rumuna Pomoravlja, Udruženje za tradiciju i kulturu Vlaha „Dunav“, Centar za ruralni razvoj - Vlaška kulturna inicijativa Srbija.

U tom pismu se negiraju tvrdnje Dragojevića da vlaška manjina u Srbiji nije obespravljena.

"Vlasi nemaju mogućnost negovanja svog nacionalnog identiteta, već se njima manipuliše od strane najvećeg broja značajnijih institucija, a samim tim i države. Takođe, nemamo mogućnost učenja svog maternjeg jezika u školama i zašto se sada stvara veštački jezik", kaže se u pismu.

"Sadašnji sastav Saveta je, inače, u nizu provokacija prema Rumuniji, Vlasima pre godinu dana ukinuo rumunski i proglasio srpski za maternji jezik. Zašto Vlasi nemaju medije na svom jeziku i nemaju mogućnost negovanja svoje kulture i tradicije? Ako je država bila korektna prema Vlasima, zašto nikada nismo imali one mogućnosti koje je imala većina nacionalnih manjina u Srbiji", stoji u pismu upućenom listu "Danas", koje u celosti možete pročitati ovde.

Podsetimo, odluka o dodeljivanju Srbiji statusa kandidata za člana EU pretvorila se u višesatnu raspravu zbog tvrdog stava Rumunije koja je odbijala da podrži Srbiju upravo zbog pitanja nacionalnih manjina.