Hrana u bolnicama veoma loša

Skoro svaki četvrti pacijent koji dođe na lečenje na Vojnomedicinsku akademiju je pothranjen. Kilograme najčešće izgube tokom boravka u nekoj drugoj bolnici.

Podaci dobijeni iz petogodišnje evropske studije "Nutrišn dej", gde je učestvovala i VMA, govore da je u bolnicama u unutrašnjosti situacija dramatična, a stručnjaci upozoravaju da je hrana koju dobiju pacijenti većinom neprilagođena njihovim potrebama.

Oni koji su u bolničkoj postelji kažu da su porcije neukusne, neprijatnog mirisa i - hladne. Mnoge zdravstvene ustanove nemaju dijetetičare, pa bolesnici jedu hranu koja nije prilagođena njihovom zdravstvenom stanju, a ponekad su to namirnice koje ne bi ni smeli da uzimaju.

"Najmanje se vodi računa o ishrani u bolnicama. To se naročito odnosi na kliničku ishranu, koja podrazumeva pripremljene obroke koji se daju kroz sondu ili venu. Ovim pacijentima to je jedini spas kada je reč o ishrani. Samo na VMA ima dvadesetak pacijenata dnevno koji se ovako hrane", upozorava dr Marina Panišić, predsednica Nacionalnog udruženja za parenteralnu i enteralnu ishranu Srbije i hirurg na VMA.

Prema njenim rečima, ishranu bolesnika uz pomoć sonde i preko centralne vene počele su da rade još neke ustanove. To, međutim, nije dovoljno i najgore stanje je u unutrašnjosti Srbije:

"Pravilnom ishranom smrtnost se smanjuje i do 20 odsto i zbog toga je klinička ishrana izuzetno bitna", ističe ona.

Ima slučajeva da pacijenti mnogo oslabe i u samoj bolnici. Infuzija, koju većina bolesnika prima, ne može da nadoknadi izgubljenu kilažu, jer ona može da sadrži tek nekih 30 odsto od potrebnih kalorija. To dovodi do promene u metabolizmu i poremećaja rada svih organa.

"Naša ustanova pravi jelovnike prema bolestima i ima ih oko 20. Šta će da se jede u bolnicama jeste i ekonomsko pitanje, jer nemaju sve ustanove para da kupe dobru, adekvatnu hranu", kaže pukovnik prof. dr Dino Tarabar, gastroenterolog i onkolog Vojnomedicinske akademije u Beogradu.

Tako u pojedinim bolnicama pacijenti za doručak ili večeru dobiju kiflu i jedan "zdenka" sir. Na meniju se nađe nekad viršla, parče salame, ili konzerva sardine.

Da bi se lakše "proterao" obrok niz grlo, u metalnom lončetu pacijenti dobiju prohlađen čaj. Čak i kada je ručak nešto jači i podrazumeva meso, pire-krompir i supu, često nije prilagođen zdravstvenom stanju pacijenta.

Poslednje istraživanje o ishrani bolesnika pokazalo je da više od polovine pacijenata ne pojede ni četvrtinu obroka, pa čak i ne okusi ono što im se servira. Tako se pune kontejneri.

Preciznih podataka koliko se hrane u srpskim bolnicama baci - nema. Nijedna ustanova, naime, nije dužna da vodi računa o tome. Često mnoge bolnice nisu zainteresovane da učestvuju u ispitivanju kvaliteta ishrane pacijenata, kako bi se poboljšala situacija.

Šerpica sa hranom je i dalje poklon s kojim se ide kod bolesnika u posetu.