Belorusija: Ljudi očajni i ćute

Vlasti Belorusije su donele odluku o ponovnom povećanju maloprodajnih cena hleba, mlečnih proizvoda i mesa. Na osnovu dekreta beloruskog ministarstva privrede, ražani i pšenični hleb poskupljuju za 10 posto, a u istom procentu će poskupeti mleko, kefir, kisela pavlaka i svež beli sir, dok će maksimalna prodajna cena goveđeg i svinjskog mesa biti povećana za 20 posto.

Početkom septembra, maloprodajna cena hleba i mlečnih proizvoda je već bila povećana za 5%, dok je krajem avgusta cena mesa povećana za 10%.

U planu je i povećanje maloprodajne cene nekih cigareta za 50%.

Prema zvaničnim podacima, od 1. januara 2011. godine u Belorusiji je registrovana inflacija od 63,4%.

Takvi ekonomski uslovi su belorusku rublju učinili gotovo bezvrednom, a posebno posle odluke centralne banke od 14. septembra da uspostavi kontrolisani plutajući kurs rublje, u nameri da smire posledice sve nasilnije finansijske krize. Beloruska rublja je od tada izgubila oko dve trećine vrednosti: s početnih 5.347 na 8.600 rubalja za 1 američki dolar (US$ 1 = 8.600 BYR). Na crnom tržištu, dolar se kupuje nešto povoljnije - za 8.000 rubalja.

Zvanični kurs će se i dalje koristiti za neke transakcije, mahom za transakcije državnih preduzeća, koja moraju da kupuju u inostranstvu sirovine, dok će se za sve ostale koristi slobodan kurs. Analitičari procenjuju da je Belorusiji za potrebe stabilizacije finansijskog sistema države potrebno 8 milijardi dolara zajmova.

„Tiha” revolucija

Minsk: Policajci u civilu odnose èoveka s „tihog protesta”

Posle male letnje pauze, građani Belorusije ponovo pokreću talas protesta. Reč je o „tihim protestima”, koji se organizuju širom zemlje s namerom da potkopaju temelje vlasti predsednika Aleksandra Lukašenka.

„Šapnula mi je ptičica”, popularna je izreka u Belorusiji. U novom rečniku, misli se na “Twiter”(tweet = cvrkut), ali i na Fejsbuk - dve virtuelne društvene mreže, koje omogućavaju organizaciju okupljanja opozicionih pristalica na ulicama gradova Belorusije.

Svi koji se okupe na ulici u toku protesta rizikuju da se nađu iza rešetaka, ako progovore makar jednu reč naglas protiv neomiljenog predsednika Lukašenka i njegovog sistema vlasti. Jedini način da se protesti održe su skupovi ljudi, koji se odvijaju u skoro potpunoj tišini.

Organizator ovih skupova je grupa „Revolucija kroz društvene mreže”, čiji aktivisti veruju da dela govore mnogo glasnije i jasnije od reči. Stanovnici iz 65 manjih i većih gradova, među njima i prestonice Minska, veruju da će „tihim protestima” pobediti strah u sebi i drugima.

„Narod ne \eli da izađe na ulicu tek tako i da sve dovede u opasnost. Dogovorili smo strategiju, stvorili plan akcije i sastavili listu zahteva - tako ljudi znaju tačno za šta se borimo”, objašnjava jedan od tvoraca grupe Vjačeslav Dijanov.

Reč ’borba’ je takođe više stilska figura. Dugačka je lista onoga šta ’ne treba’ da se radi na uličnim skupovima: ne nositi plakate, ne uzvikivati slogane, ne nositi odeću koja vas razlikuje od drugih prolaznika... Takvo upozorenje stoji zbog toga što je Narodna skupština donela novi zakon kojim se „organizovano nedelanje” tihih demonstranata smatra nezakonitim ponašanjem. „Revolucionarni” pokret je gotovo ugušen, jer su ugroženi nizovi novih društvenih veza. Glas naroda je utihnuo, ali nije ugušen.

Osloboðen: Opozicionar Aleksandr Otrošèenkov (Foto: Beta/AP - 15.09.2011.)

Organizatori ne očekuju da se na skupovima pojavi mnogo hiljada ljudi. Kada se tako nešto događalo jula 2010. godine, uhapšeno je više stotina ljudi. Usledilo je kažnjavanje učesnika protesta i lov na sve koji su organizovali okupljanja. Neki od njih su sredinom septembra 2011. godine pušteni na slobodu, izazivajući interesovanje javnosti i potpirujući nade da će biti novih protesta.

Jedan od učesnika tadašnjih protesta koji je trpeo posledice je ’Mihail’: izgubio je posao, a protiv njega je pokrenut krivični postupak, jer je na svojoj stranici na jednoj društvenoj mreži postavljao informacije o okupljanjima. Presuda je ubrzo stigla, kao i otkaz u preduzeću.

„Moj šef je navodno dobio naređenje da me otpusti. Nikada više u svom rodnom gradu neću moći da se zaposlim. U fabrici sam radio četiri godine, nikada nisam bio ni ukoren, imao sam odličan učinak! Sada ne znam šta ću da radim”, žali se ’Mihail’.

Taktika zaplašivanja se, izgleda, pokazala uspešnom.

Nemaština i „kupovina”

Bez zajma MMF-a beloruska rublja „u slobodnom padu” (Foto: Beta/AP - 15.09.2011.)

Belorusija inače prolazi kroz možda najteže finansijske i ekonomske nevolje od raspada Sovjetskog Saveza. Posle gubitka podrške zvanične Moskve zbog spora sa neplaćanjem isporučenog gasa i nafte, predsednik Aleksandar Lukašenko, koga često nazivaju „poslednjim evropskim diktatorom” na Zapadu ne može da nađe podršku . Međunarodni monetarni fond je glatko odbio njegov zahtev za zajam za stabilizaciju vredan 8 milijardi dolara (US$ 1 = 74,0412 RSD).

Zato cene svih namirnica skaču, a ljudi u očaju sve češće kradu robu iz sve slabije snabdevenih prodavnica.

„Šta očekujete kada su se cene namirnica u poslednja dva meseca utrostručile?” To je pitanje koje postavlja ’Aleksandr’, koji radi kao obezbeđenje u jednom supermarketu u Minsku. „Ne biste verovali šta sve ljudima padne na pamet. Jedan je otpakovao meso iz celofana, sklonio bezbednosnu nalepnicu, da bi ga stavio u džep. Drugi je pokušao da u nogavicu sakrije bocu od tri litre. Žene kradu hranu za decu. Penzioneri kradu hleb. Uzimalju ljudi šta god im padne pod ruku”, objašnjava ’Aleksandr’.

Digitalni protest

Aleksandar Lukašenko: šef države kao predmet viceva (Foto: Arhiv B92)

Očaj ljudi se iskazuje svuda, čak i na onim društvenim mrežama gde se organizuju „tihi protesti”. Na Tviteru je oznaka za praćenje “#electby” (’elect’ za izbore, ’by’ kao Internet domen za Belorusiju) izražavala želju da se u Belorusiji održe izbori. Vremenom je pretvorena u “#pizdecby” (što označava psovku izazvanu ljutinom).

Većina, ipak, pokušava da ostane pozitivnog raspoloženja, neprestano ismevajući Aleksandra Lukašenka i njegove saradnike. Namera im je da potpuno obesmisle njegovo ponašanje u očima svih stanovnika Belorusije. Uz svako poskupljenje, pojavljuje se vic o tome kako je predsednik smislio način da se ljudi odreknu loših navika (duvana, masne hrane...).

Ipak, postoji trenutak kada se šala ponovo dodirne sa stvarnošću, jer se u jednoj opisuje kako će izgledati najveći protest protiv „poslednjeg evropskog diktatora”: „Sledeći protest će biti da se zaključate u svoj dom, isključite svetla, pokrijete se i šapućete da Lukašenko mora da ide”.

Tada je svima jasno da je situacija u Belorusiji istinski loša, jer ljudi odlučuju da ćute, da se ne okupljaju i da kroz viceve komentarišu stvarnost za koju misle da više ne mogu da izmene.