"Ples malih" na ivici cenzusa

Na poslednjim parlamentanim izborima 2008. građani su birali između 22 stranke. Neke od tih stranaka više ne postoje, ali su u međuvremenu nastale i potpuno nove.

Među onima koji bi mogli da se prvi put okušaju na političkoj sceni su i predstavnici Saveza samostalnog sindikata Srbije. O eventualnom političkom angažmanu sindikalci će konačnu odluku doneti na jesen.

Za sada su sve opcije u igri, od osnivanja nove stranke ili udruženja do pružanja podrške nekoj od postrojećih stranka.

"Niko ne vodi brigu o velikom broju ljudi koji su zaposleni, i o nezaposlenima, penzionerima, naš cilj bi bio da se borimo za nova radna mesta, što kao sindikat radimo, ali ako to aktiviramo i na političkoj sceni, mislim da bi mogli da postignemo mnogo veće efekte", kaže Ljubisav Orbović, lider SSSS-a.

Slično razmišlja i Zaharije Trnavčević, novinar B92 i osnivač pokreta Bogata Srbija, koji je uveren da će stranka koju predvodi na predstojećim izborima ne samo uzeti glasove nekoj od većih stranaka, već i privući veliki broj neopredeljenih građana, koji od političara traže konkretan plan.

"Naši konkurenti i ciljna grupa nisu druge stranke već birači. Da li im mi kupimo glasove? To će se dogoditi neminovno. Sve ankete koje smo uradili govore da možemo da računamo na podršku do 20 odsto biračkog tela", kaže Trnavčević.

Jedna od najmlađih stranaka na političkoj sceni Srbije, koja je brzo uspela da pređe cenzus i ostane u igri je Liberalno demokratska partija. Pet godina nakon osnivanja, oni pozdravljaju pojavljivanje novih stranaka, jer u njima ne vide konkurenciju već potencijalne saradnike.

"U onim strankama koje na pravi način artikulišu politiku i u skladu sa potrebama birača možemo samo da dobijemo saradnike u narednom poeroidu i to za LDP o nije problem. Kada su u pitanju druge stranke, uglavnom zasnovane na populističkoj demagogiji, oni mogu da se nadju u problemu, ali to je pitanje za njih", kaže Dejan Ranđić, predsednik beogradskih liberala.

U javnosti se pre održavanja svakih izbora spekuliše o tome ko će proći cenzus, pa se kao najproblematičniji u tom konteksu pominju LDP, G17 plus, DSS, PUPS, SDP, a u poslednje vreme i SRS. Nove male stranke mogu dodatno da oslabe i njih, ali velike partije, kaže Marko Blagojević iz CeSID-a.

"Samostalan nastup nije preporučljiv za male jer skupiti pet odsto, što je oko 200.000 glasova, nije malo i to je teško i za neke stare 'tradicionalne partije'. Dakle ako imaju ambiciju za izbore, to bi trebalo da rade u koaliciji pridružujući se većim partijama", smatra Blagojević.

Blagojević ne želi da spekuliše o tome ko bi sve od novih i starih malih stranaka mogao da pređe cenzus, ali tvrdi da u svoju snagu jedino mogu biti sigurni DS i SNS.