Usvojena Beogradska deklaracija

U deklaraciju su uvršćene i 23 rezolucije, među kojima je i rezolucija Srbije o borbi protiv trgovine ljudskim organima.

U preambuli deklaracije navedeno je da su se parlamentarci okupili u Beogradu kako bi razmotrili dostignuća i izazove u vezi s bezbednošću i saradnjom, a naročito jačanje efektivnosti i efikasnosti te organizacije, koja okuplja 56 zemalja.

U poglavljima jedan, dva i tri navedene su redom deklaracije i preporuke Odbora za politička pitanja i bezbednost, Odbora za ekonomska pitanja, nauku, tehnologiju i životnu sredinu i Odbora za demokratiju, ljudska prava i humanitarna pitanja, namenjene narednom Ministarskom savetu ove organizacije u Viljnusu, u decembru ove godine.

Politički odbor OEBS-a je, između ostalog, pozdravio hapšenje haškog optuženika Ratka Mladića i njegovo prebacivanje u Tribunal, gde će se suočiti s optužbama za genocid, zločine protiv čovečnosti i ratne zločine.

U izjavi pod tačkom 13. pozdravljeni su oni koji su godinama radili da bi Mladića priveli pravdi i na taj način pružili utehu preživelim žrtvama, doprineli regionalnoj stabilnosti i pomirenju, unapredili izglede za evropske integracije i podstakli na dalje napore kako bi pravdi bili privedeni odgovorni za zločine počinjene tokom sukoba na Zapadnom Balkanu.

Izražena je i zabrinutost zbog povećane tenzije u Nagorno-Karabahu i pozvano na pojačane političke napore u OEBS-u kako bi bili rešeni zamrznuti sukobi u toj oblasti, kao i u Moldaviji i Gruziji.

Politički odbor je izrazio zabrinutost i zbog nedostatka konsenzusa koji je razlog prekida rada Misije u Gruziji i zatvaranje kancelarije u Minsku. Takođe je pozvano na sprovođenje svih neophodnih strukturalnih reformi koje bi pomogle prevazilaženju prepreka političke prirode, kao i rešavanju pitanja personalne i administrativne prirode.

U preporukama Drugog odbora pozvana je međunarodna zajednica da se uključi u proces završetka konstrukcije novog sarkofaga oko nuklearke u Černobilju, kao i da da se pruži podrška aktivnostima na zaštiti područja pogođenih nuklearnom katastrofom iz 1986. godine.
Pozvana je međunarodna zajednica da pojača saradnju i poveća razmenu informacija na polju sajber bezbednosti. Treći odbor je zaključio da su najnovije demokratske revolucije u severnoj Africi i na Bliskom istoku od velikog značaja za zemlje sa prostora OEBS-a, jer one mogu inspirisati ljude iz tih država da traže veći stepen demokratije, vladavine zakona i ljudskih prava.

Pozvano je i na istragu navoda o kršenju ljudskih prava u Belorusiji, kao i na veći broj bilateralnih i regionalnih kontakata sa parlamentima u regionu centralne Azije, naročito s parlamentom Kirgizije, gde je prošle godine bilo etničkih sukoba.

U Beogradsku deklaraciju su, radi oblikovanja politike OEBS-a i nacionalnih politika, uključene 23 rezolucije sa svim, prethodno na odborima razmotrenim i odobrenim, tačkama.

Tu su rezolucije koje je usvojio prvi odbor - o borbi protiv nasilnog ekstremizma i radikalizacije koja vodi u terorizam, političkoj tranziciji na Mediteranu, situaciji u Belorusiji, Moldaviji i o nacionalnim manjinama.

PS OEBS-a je u završnu deklaraciju uvrstila i preporuke za opšti pristup unapređenju sajber bezbednosti, koordinaciju politike migracija, korišćenje poljoprivrednog zemljišta radi borbe protiv neuhranjenosti, gladi i nekontrolisanih migracija, borbu protiv trgovine radnom snagom, slobodno kretanje informacija i znanja, pol, migracije i ekonomsku nezavisnost, kao i nuklearnu bezbednost i zaštitu životne sredine.

U oblasti zaštite ljudskih prava pozvano je na borbu protiv trgovine ljudskim organima, jačanje borbe protiv rasizma i ksenofobije, protiv međunarodnog kidnapovanja dece koje čine roditelji, borbu protiv tranzicionog organizovanog kriminala, borbu protiv trgovine ljudima, program zaštite svedoka i usvojen je rad odbora o ljudskoj dimenziji stalnog veća OEBS-a.

Usvajanjem Beogradske deklaracije, završeno je godišnje zasedanje PS OEBS-a, koje je počelo u Centru "Sava" 6. jula.