Haško bratstvo i jedinstvo

Mada su tokom sukoba 1990-ih slovili za krvne neprijatelje, pojedini pritvorenici u Hagu iz država od Vardara pa do Kumrovca uspeli da tokom zatvorskih dana ostvare dobru komunikaciju.

Kuvanje u kazanu

Poznavaoci haških prilika neretko navode da se lider Srpske radikalne stranke (SRS) Vojislav Šešelj dobro slagao sa Mladenom Naletilićem Tutom, ratnim komandantom Kažnjeničke bojne Hrvatskog vijeća odbrane iz Mostara, koji je 2008. prebačen na izdržavanje kazne u Italiju. Popularna anegdota kaže da je Naletilić Šešeljevu suprugu Jadranku prilikom susreta u Hagu pozdravio rečima „za dom spremni“, ustaškim pozdravom, a predsednik SRS mu je uzvratio: „Ti si, Tuto, spreman za starački dom“.

Za razliku od Tute, Sefer Halilović, nekadašnji komandant Armije BiH, po dolasku u Sheveningen uputio je molbu upravi zatvora da ne želi da se sretne sa Šešeljom, o čemu svedoči u svojoj knjizi „Nije kriv“. Halilović, koji je oslobođen optužbe za ratne zločine u Hercegovini, obelodanio je da je, ipak, jednom slučajno sreo vođu srpskih radikala, koji mu je poručio:“Svi se mi kuvamo u jednom kaznu i ne bi trebalo jedan drugom da otežavamo, ako već ne možemo da pomognemo“.

Autor knjige takođe otkriva da je imao odličnu komunikaciju sa Nebojšom Pavkovićem, bivšim načelnikom Generalštaba Vojske Jugoslavije, koga je upoznao prilikom boravka u kasarni u Mostaru. „Rat nas je smestio na suprotstavljene strane, a Hag ponovo okupio“, napisao je Halilović.

Slobina darežljivost

Stanarima pritvorske jedinice u Sheveningenu omogućeno je da nose sopstvenu odeću ukoliko upravnik oceni da vode računa o ličnoj higijeni, a Ljube Boškovski je nedavno za Večernji list rekao da se Ante Gotovina našao u teškoj situaciji budući da je u Hag u decembru 2005. iz sunčane Španije stigao u majici s kratkim rukavima.

Prema svedočenju bivšeg makedonskog zvaničnika, problem je ubrzo rešen jer je Slobodan Milošević, nekadašnji predsednik SRJ i Srbije, poklonio džemper Gotovini, koji je hrvatski general potom dugo i rado nosio.

Ostale tvrdnje o Miloševićevoj darežljivosti i gostoprimljivosti, između ostalog, uključuju davanje sakoa i kravata optuženima koji su želeli da se na suđenjima pojave u punom sjaju, te organizovanje proslava pravoslavnih praznika kojima su prisustvovali pritvorenici različitih nacionalnosti.

Kada je jedne godine bio domaćin uskršnjeg ručka goste iz ostalih ćelija počastio je pečenim prasićima i tortom, naručenima iz pritvorske kantine, a sa ostalima je neretko delio i kačamak, svoje omiljeno jelo, dok Šešelj slovi za majstora za palačinke sa „nutelom“. Ostaje nepoznanica koje pesme su na slavama slušale Miloševićeve zvanice, ali poznato je da on voleo da se opušta uz hitove Riblje čorbe

Gusle

Ostali Miloševićevi „zatvorski drugovi“ često su se družili uz gusle, čije unošenje je u jednom periodu bilo zabranjeno. Kao argument za takvu zabranu navedeno je da je reč o instrumentu koji raspiruje srpska nacionalna osećanja. Neki od pritvorenika uz zvuk gusala intonirali su numeru „Haška istina“, kompoziciju koju je 1998. u Sheveningenu napisao Sima Zorić, a čiji refren glasi. „Nije bitno šta je bilo tamo, nego je važno kako nam je amo. Među nama dobra sloga vlada, svako bi reko to je ko nekada“.

Pritvorenike u Hagu mogu da posećuju članovi porodice, prijatelji i drugi koji dobiju odobrenje Sekretarijata suda za dolazak u Sheveningen. Oženjenima je na raspolaganju i takozvana „ljubavna soba“, prostorija gde se osim francuskog kreveta nalaze sto, četiri stolice i skromno kupatilo. Prema pravilima Haškog tribunala, pritvorenik i njegova supruga ne mogu da prespavaju u „ljubavnoj sobi“.

Fudbal i šah

Pritvorenici imaju pravo i da telefoniraju o sopstvenom trošku, svakog radnog dana, između devet i 17 sati. Milan Lukić, bivši vođa paravojnih jedinica „Četnički osvetnici“, „Beli orlovi“ i „Obrenovačka grupa“, koji je osuđen na doživotnu robiju, upravo je telefonskim putem čestitao pobedu folkpevaču Milošu Bojaniću u rijaliti šouu „Farma“ prošle godine.

Od ostalih „zabavnih sadržaja“ optuženici svih nacionalnosti imaju na raspolaganju i prostoriju u kojoj se takmiče u stonom fudbalu, šahu i igraju karte, biblioteku (knjige se mogu iznajmljivati jednom sedmično), teretanu, a neki od njih poseduju i lične laptopove. Ćelije u kojima borave imaju oko deset metara kvadratnih, gde su smešteni krevet, radni sto, fotelja, televizor, interfon i orman za garderobu. Svi pritvorenici imaju pravu i na zdravstvenu negu, a pojava gripa jednom godišnje u izvesnoj meri poremeti uobičajeni ritam u zatvoru.

Narandžasti hotel

Sheveningen, koji građane država "naslednica" bivše SFRJ asocira na pritvorske jedinice Haškog tribunala, predgrađe je Haga i nekadašnje ribarsko selo Anglosaksonaca. Turisti neretko posećuju Sheveningen i zbog duge peščane plaže, sa svetionikom i brojnim hotelima. Zatvorske jedinice poznate su i kao "Narandžasti hotel", zbog boje cigle i činjenice da su tu tokom Drugog svetskog rata nacisti zatvarali vođe nacionalnog pokreta otpora.

Protest posle smrti Miloševića

Posle iznenadne smrti Slobodana Miloševića haški pritvorenici svih nacionalnosti protestovali su u pritvorskoj jedinici u Sheveningenu, sa zahtevom da specijalna komisija ispita uslove u kojima žive i kvalitet zdravstvene nege. Zahtevali su od SB UN, koji je osnivač Međunarodnog suda za ratne zločine na prostoru bivše Jugoslavije, da formira nezavisnu stručnu komisiju koja će da kontroliše njihov boravak u Sheveningenu jer se posle smrti Slobodana Miloševića ne osećaju bezbedno.

Tuta i Šešelj u akciji "Frižider"

Haški advokati su prepričavali šalu koju su, navodno, Naletilić i Šešelj priredili Milanu Milutinoviću. Rekli su mu da će u pritvoru biti sprovedena kontrola svih prostorija i da je jako važno da svaka ćelija bude sređena, a ako ne bude mogao bi da trpi ozbiljne posledice. Poruka je ozbiljno shvaćena, a legenda, o kojoj su pisali mediji, kaže da je Milutinovićeva ćelija prosto sijala. Čim je zaspao, Tuta i Šešelj u njegovu ćeliju ugurali su veliki zajednički frižider. Kada je ujutru stražar primetio da nema frižidera i da je kod Milutinovića ovom je trebalo mnogo vremena da dokaže "nevinost".