Đorđeviću 27 godina zatvora

On je proglašen krivim za zločine nad kosovskim Albancima 1999.

Ta krivična dela kvalifikovana su kao zločini protiv čovečnosti i kršenje zakona i običaja rata.

General Vlastimir Đorđević proglašen je krivim, po svim tačkama optužnice, za prisilno premeštanje, deportacije, ubistva i progon Albanaca sa Kosova u prvih šest meseci 1999, kada je on bio načelnik Resora javne bezbednosti MUP Srbije i pomoćnik ministra unutrašnjih poslova.

Presudom je utvrđeno i da je general Đorđević odgovoran za proterivanje stotina hiljada kosovskih Albanaca, kao i za ubistvo i premeštanje tela najmanje 724 albanska civila u masovne grobnice na nekoliko lokacija u Srbiji - u Batajnici, Petrovom Selu kod Kladova i kod jezera Perućac u okolini Bajine Bašte. Tužilaštvo je dokazivalo da je jedan od glavnih organizatora njihovog prebacivanja i prikrivanja bio upravo Đorđević.

U grobnicama u Petrovom Selu pronađena su tela još 67 muškaraca i sedam žena sa Kosova. Tela su dovezena u hladnjači, preko Istočne Srbije, a na njihovom zakopavanju u masovnim grobnicama u Petrovom Selu, angažovani su komunalni radnici. 1999. pronađena je hladnjača u Dunavu kod Kladova, posle prabačena u bazu SAJ-a u Batajnici. Tela iz Batajničke grobnice su ekshumirana 2001.

U optužnici je, pored toga, navedeno da je sa Kosova tokom vojno-policijske kampanje 1999. godine proterano preko 800.000 ljudi.

Svi ti zločini su, po optužnici, bili deo udruženog zločinačkog poduhvata sa ciljem trajnog uklanjanja Albanaca sa Kosova i uspostavljanja srpske vlasti u pokrajini. Na čelu udruženog zločinačkog poduhvata je bio predsednik SR Jugoslavije Slobodan Milošević

Sudija Kevin Parker je, obrazlažući presudu, kao neke od učesnika tog poduhvata naveo tadašnjeg predsednika SRJ Slobodana Miloševića, potpredsednika Savezne vlade Nikolu Šainovića, ministra policije Srbije Vlajka Stojiljkovića i samog Đorđevića.

Srpske snage, uključujući policiju, Vojsku Jugoslavije i dobrovoljačke i paravojne formacije, podvrgle su u tom cilju albansko civilno stanovništvo "sistematskim i raširenim napadima", "terorisanja i nasilja", uključujući proterivanje, ubistva, uništavanje naselja i pljačku.

General Đorđević, po presudi, imao je efektivnu kontrolu nad policijskim snagama na Kosovu i znao je za njihova zlodela.

U završnoj reči, jula prošle godine, tužioci su zatražili da general Đorđević bude kažnjen sa 35 godina zatvora ili doživotnim zatvorom.

Odbrana je zahtevala da Đorđević bude oslobođen krivice.

Suđenje Đođeviću počelo je u Hagu 27. januara 2009, a tužioci su izvođenje dokaza završili u oktobru te godine.

Završne reči optužbe i odbrane održane su u julu 2010.

General Đorđević je, posle višegodišnjeg skrivanja, uhapšen 17. juna 2007. u Budvi, posle čega su ga vlasti Crne Gore izručile Tribunalu. U prvom pojavljivanju pred Tribunalom izjavio je da nije kriv za zločine za koje je optužen.

"Dosta toga ostalo nerasvetljeno"

Kazna koje je izrečena Đorđeviću je do sada najviša za zločine na Kosovu. Novinar nedeljnika “Vreme“ Dejan Anastasijević podsetio je, gostujući u Vestima TV B92, da je i posle okončanja ovog slučaja ostalo još dosta toga nerasvetljenog.

“Mi još ne znamo ko je je osim Đorđevića bio odgovoran za grobnice u Batajnici. Mi ne znamo još uvek koje ubio braću BItići jer je do sada suđeno ljudima koji su imali marginalnu ulogu u tom zločinu. I ja se nadam da ova presuda može da bude podsticaj i za domaće istražne organe i pravosuđe da zarše ostatak priče“, smatra Anastasijević.

Pored Đorđevića, za zločine na Kosovu osuđeni su i bivši potpredsednik savezne vlade Nikola Šainović, vojni generali Dragoljub Ojdanić, Nebojša Pavković i Vladimir Lazarević, kao i šef policijskog štaba za Kosovo Sreten Lukić. Oni su prvostepenom presudom osuđeni na zatvorske kazne od 15 do 22 godine.