Nedostatak radioterapijskih centara

Porodice pacijenata obolelih od raka, koji se leče u KBC Bežanijska kosa, žalile su se da se oboleli iz ove ustanove na zračnu terapiju upućuju u druge ustanove.

To, po njihovim rečima, predstavlja veliko maltretiranje ali izaziva i strah kod pacijenata da zračenje neće dobiti na vreme. B92 otkriva da je nedovoljan broj centara za zračnu terapiju jedan od gorućih problema srpskog zdravstva.

U ambulantama Dnevne onkološke bolnice KBC Bežanijska kosa, godišnje se pregleda i više od 10.000 pacijenata, a 7.000 obolelih primi hemioterapiju.

Bolnica je moderna i dobro opremljena i za obolele od raka omogućava kompletnu dijagnostiku, hirurgiju i sprovodi se hemioterapija, ali obolelima ne mogu da pruže celokupno lečenje jer bolnica još nema centar za zračnu terapiju.

Zato se svake godine, više od 1.000 obolelih upućuju na zračenje u VMA. Lekari priznaju da to jeste teško za obolele posebno kada u isto vreme primaju i hemioterapiju koju mnogi teško podnose.

Pacijentkinje sa kojima je razgovarala ekipa B92 kažu da im nedostatak centra za zračnu terapiju otežava oporavak:

“S obzirom da ovde primam terapiju idem na zračenje na VMA mnogo mi je naporno. Ne mogu prevozom iz fizičkih razloga, idem taksijem. A ponekad, ne ponekad nego vrlo često nije radio aparat.”

“Stvarno nam to zračenje puno fali ovde. Jer ja sam išla na zračenje, 25 zračenja na VMA, autobusom, nemam para za taksi. Onda si onako nikakav, što kažu, em ovde primaš hemioterapiju, odeš na VMA. Stvarno je maltretiranje. Ovde je to neophodno.”

Na zračenje u VMA, oboleli iz KBC Bežanijska kosa čekaju do tri meseca. U drugim centrima čekanje je i duže.

Zbog preopterećenosti radioterapijskih uređaja koji rade punim kapacitetom, često dolazi do kvarova pa samim tim i zastoja u sprovođenju zračne terapije. Sve to nije dobro za obolele, posebno kada zastoji traju duže.

Načelnik Dnevne onkološke u KBC-u Bežanijska kosa, Zafir Murtezani, kaže da je problem sa zračenjem naročito izražen u hitnim slučajevima.

“Negde gde je palijativno, gde je potrebno da hitno obezbiolimo pacijenta pitanje je dana zračenja, da ne kažemo sata, da bi pravovremeno bilo zračenje, a kod preventivnih zračenja prema protokolima od šest do osam nedelja od završetka operacije”, kaže on.

“Kod nekih se može čekati da se završi kompletna hemioterapija i sa takvim pacijentima nemamo problem jer ako treba pet meseci uputimo ih na vreme na VMA i oni zakažu zračenje. Ali tamo gde treba hitno tu nije sposobno jer postoji samo jedan aparat na VMA koji sprovodi zračenje”, navodi Murtezani.

Na nužnost povećanja kapaciteta za zračenje upozoravaju i hirurzi. Primera radi, kod operacije žena obolelih od raka dojke, ukoliko nalaz dozvoljava, važno je da se uradi poštedna operacija sa očuvanjem dojke što je od velikog značaja za psihološko stanje žene.

Ali ovaj vid poštedne opercije uvek mora da bude dopunjen postoperativnim zračenjem koje bi u takvim slučajevima optimalno trebalo započeti posle šest nedelja od operacije.

Načelnik onkohirurgije KBC Bežanijska kosa, Miroslav Granić, slaže se da je zbog toga formiranje novih centara neophodno.

“Da ne bismo došli u situaciju da moramo da uradimo radikalnu mastektomiju, odnosno da odstranimo čitavu dojku zajedno sa tumorom, iz razloga što ne može da se sprovede postoperativno zračenje u odnosu na varijantu gde bismo pacijentkinji sačuvali dojku ukoliko u optimalnom terminu, odnosno periodu, može da se zrači što je vrlo bitno za njen oporavak i njeno normalno funkcionisanje. Iz tog razloga jasno je da postoji potreba da se pojačaju kapaciteti za radioterapiju odnosno da se formiraju novi centri”, kaže on.

U Srpskoj onkologiji nužan je, što hitnije, bar još jedan radioterapijski centar kako pacijenti ne bi kasnili sa zračnom terapijom, pa čak i ostajali bez terapije.

Na Bežanijskoj kosi tvrde da su uslove za dobijanje ovakvog centra ispunili još pre nekoliko godina što bi bila dobrobit ne samo za njihove pacijente, već i za obolele iz regiona.