Švarc-Šiling: Srbija koči Balkan

Povodom autorskog teksta Kristijana Švarc-Šilinga koji je objavljen u nemačkim novinama ”Zidojče cajtung” i u kome on kritikuje ulogu Srbije u dešavanjima na Balkanu, porazgovarali smo sa njim i tražili da nam pojasni kako je moguće da je samo Srbija krivac za sve loše što se dešava u zemljama zapadnog Balkana. I Hrvatska je dobrim delom doprinela ratu u Bosni i Hercegovini, odgovorio je Švarc Šiling, ali odmah dodao da istorijske činjenice, ipak, pokazuju da je Slobodan Milošević inicirao rat, jer nije dozvolio osamostaljenje tadašnjih jugoslovenskih republika.

Srbi su preuzeli naoružanje Titove Jugoslovenske Narodne Armije i zauzeli delove Hrvatske i Bosne i Hercegovine. Ratna dejstva koja su se zbivala u Bosni i Hercegovini, dogovoreni su tek kasnije između Tuđmana i Miloševića, zašta odgovornost zato delom snosi i Hrvatska, ocenjuje Švarc-Šiling. Srbija, međutim, do danas nije prihvatila posleratne ishode, jer ne želi da prizna nezavisnost Kosova i podržava politiku predsednika Vlade Republike Srpske Milorada Dodika, komentariše nemački diplomata.

"Srbija uvek iznova pruža pomoć Dodiku koji je poznat po svojim izjavama, tipa ’Sarajevo nije moja zemlja’ ili ’Sarajevo je Teheran’. Otvara svoja konzularna predstavništva po svetu i ponaša se kao šef države. Srbija sprečava i napredak Kosova, jer konstantno dovodi u pitanje njegov status, pa tako Kosovo još ne može da sklapa ugovore sa međunarodnim organizacijama poput Svetske banke i Međunarodnog monetarnog fonda”, kaže Švarc-Šiling.

"Stanovništvo Srbije je svesno šta je izgubilo"

Za kočenje napretka na Balkanu, Švarc-Šiling krivi isključivo vladu Srbije. Stanovništvo Srbije je, kaže Šiling, odavno shvatilo da Kosovo više nikada neće biti vraćeno nazad, niti da će Republika Srpska biti pripojena Srbiji, onako kako je to bilo zamišljeno početkom devedesetih godina. Za krvavi rat i posleratnu stagnaciju zemalja zapadnog Balkana, Šiling krivi i Evropu, a posebno Nemačku.

"Nemačka je geografski najbliža i istovremeno najvažnija zemlja srednje Evrope. Zbog toga je trebalo da pokaže političku volju i jugoslovensku krizu staviti pod prvu tačku dnevnog reda. Međutim, Nemačka po tom pitanju nije bila aktivna ni u Evropskoj uniji, a ni pri NATO. Smatrali su da bi nemačka intervencija u NATO bila suprotna ustavnim načelima, a kada je Ustavni sud Nemačke posle tri godine potvrdio da se intervencija u NATO ne kosi sa Ustavom, tada je već bilo kasno“, ocenjuje Švarc-Šiling.

Nemačka treba da se ugleda na Tursku

To je već druga istorijska greška koju je Nemačka počinila naspram Balkana, komentariše Šiling – prvu pogrešnu procenu napravio je u 19. veku prvi kancelar nekadašnje nemačke carevine, Oto fon Bizmark, kada je izjavio da "Balkan nije vredan kostiju niti jednog jedinog nemačkog vojnika“. Kratko nakon toga usledio je Prvi svetski rat ubistvom habsburškog prestolonaslednika Franca Ferdinanda u Sarajevu, podseća Šiling.

Nemačka i Evropa trebalo bi da se ugledaju na Tursku koja je, uz mnogo diplomatskih razgovora sa zapadno-balkanskim političkim akterima, uspela da reši određene nesuglasice između službenog Beograda i Sarajeva, poručuje Šiling. Jednodnevne posete nemačkih političara Balkanu, kao što je i predstojeća, nemačkog ministra spoljnih poslova Gida Vestervelea, koja je zakazana za naredni četvrtak (26.8.), neće imati mnogo efekta, smatra Kristijan Švarc Šiling.

Autorka: Selma Filipović, Berlin

Odgovorni urednik: Ivan Đerković