Čovek se uselio u šabačku Sinagogu

Stefanović kaže da ne namerava da se iseli, jer tvrdi da poseduje dokumentaciju da je on jedini vlasnik.

Predstavnici Mreže za restituciju traže da sudski organi dobro provere kupoprodajni ugovor koji Stefanović poseduje.

U nekadašnji jevrejski hram Milorad Stefanović ulazi nesmetano, tvrdeći da je on vlasnik. Stefanović kaže da je Sinagogu kupio 1955. godine, i da poseduje ugovor o kuporpodaji koji, istina, nije overen u sudu jer u to vreme overa dokumenta nije bila obavezna.

“Ko može da bude drugi vlasnik? Zagrebačka biskupija prodala, Dragica Tešanović prodala, ja kupio, objekat nacionalizovan...Ko može biti drugi vlasnik nego ja? Odavde mogu samo u kovčegu da me iznesu i ako stignu preko leševa, drugačije ne izlazim odavde!”, kaže Milorad Stefanović.

Za vreme nacionalizacije, Sinagoga je dodeljena državi a gradu na upravljanje, tako da Stefanović nije mogao ranije zauzati objekat. Nedavno, kada je iseljavana bibliotečka građa, ušao je u zgradu, uz dozvolu grada:

“Grad je samo omogućio da preduzme određene radnje u cilju sprečavanja nastanka štete na objektu. Znači, on nije u državini, jedan ključ je kod njega, jedan kod nas tako da mi možemo u svakom trenutku manifestovati u objektu”, kaže Zoran Šarić, zamenik javnog pravobranioca.

Iako zakon o povraćaju imovine bivšim vlasnicima još nije donet, Milorad Stefanović je pokrenuo sudski spor za dokazivanje vlasništva nad objektom. Isto su učini i Jevreji, koji su Šabac napustili pre nekoliko godina. Predstavnici Mreže za resituciju obavestili su ambasadu Izraela o zauzimanju Sinangoge a od susdkih organa zahtevaju da ispitaju ugovor o kupoporodaji.

“Smatram da bi ipak trebalo sve da se isproverava i da se donese jedna vrsta inicijalnog akta da se ponište ugovori o kupoprodaji, s obzirom da se radi o verskom objektu i da pripada jevrejskoj verskoj zajednici”, kaže Slobodan Spasojević, predsednik GO Mreže za restituciju.

Tokom poslednjih sedam decenija zgrada je bila hram za Jevreje, kancelarija za sastanke komunista, prostorija za bibliotečku građu, mesto koje je privlačilo različite interesne grupa a sudeći po izgledu, istinski, niko nije mario za ovaj objekat.