Poginuo lider Poljske Leh Kačinjski

Prvi rezultati istrage ukazuju da je uzrok nesreće greška pilota pri sletanju. Inače, poljska delegacija krenula je na komemoraciju povodom 70-godišnjice masakra u Katinjskoj šumi, kada su sovjetske trupe ubile nekoliko hiljada Poljaka.

Poljski predsednički avion udario je u drveće dok se pri gustoj magli približavao aerodromu u ruskom gradu Smolensku. Letelica se posle pada bukvalno raspala.

"Kontrola leta predložila je da se avion prizemlji na aerodrom u Minsku, ali je posada prema sopstvenoj odluci pokušala da se spusti u Smolensku. Promašili su pistu i avion je srušio u obližnju šumu", objasnio je sekretar guvernera Smolenska Andrej Jevsenkov.

Svi putnici i članovi posade su poginuli, a među žrtvama su poljski predsednik Leh Kačinjski, njegova supruga Marija, guverner Centralne banke Poljske Slavomir Skžipek, načelnik Generalštaba poljske vojske Franćišek Gagor, zamenik šefa diplomatije Andžej Kremer i drugi visoki funkcioneri te zemlje.

U avionu su bili i članovi porodica Poljaka ubijenih u Katinskoj šumi za vreme Drugog svetskog rata.

"U ovom trenutku ne možemo da sagledamo razmere tragedije koja nas je zadesila i šta ona znači za našu budućnost. Ovako nešto se Poljskoj do sada nikada nije dogodilo", kaže portparol ministra spoljnih poslova Pjotr Paškovski. Tačan broj poginulih nije poznat jer su stizale različite informacije o broju putnika. Rusko ministarstvo za vanredne situacije saopštilo je da je u avionu bilo 96 ljudi, dok su poljski zvaničnici izjavili da je na spisku putnika bilo 89 osoba od kojih se jedan putnik nije ukrcao, ali nisu naveli broj članova posade.

Predsednik je leteo u avionu sovjetske proizvodnje, "tupoljevu 154“, koji je star 20 godina. Agencije podsećaju da je bilo zahteva da se letelice zamene novim, ali da to nije urađeno.

Ostaci izgorelog aviona TU-154 (Tanjug)

Prema podacima mreže za bezbednost avionskog saobraćaja, u poslednjih pet godina „tupoljevi 154“ imali su čak šest sličnih nezgoda.

Nacija je u šoku zbog tragedije. Od ranih jutarnjih sati Poljaci polažu cveće ispred predsedničke palate u Varšavi. Zastave su spuštene na pola koplja.

Saučešća Poljskoj uputili su svi svetski lideri.

Ruski predsednik Dmitrij Medvedev je obavestio poljskog premijera da je naredio da se sprovede potpuna i temeljna istraga o uzrocima nesreće.

"To je užasna tragedija i upućujemo najdublje saučešće narodu Poljske", saopšteno je iz Vašingtona.

"Posada aviona ignorisala uputstva"

Prvi zamenik načelnika ruskih vazduhoplovnih snaga general potpukovnik Aleksandar Aljošin izjavio je da je posada aviona nekoliko puta ignorisala instrukcije glavnog kontrolora vazdušnog saobraćaja na aerodromu u Smoljensku.

"Na udaljenosti od 1,5 kilometara grupa kontrolora vazdušnog saobraćaja je primetila da je posada povećala brzinu pada i počela da se spušta ispod dozvoljenog nivoa" rekao je general-potpukovnik Aljošin.

Glavni kontrolor aviosaobraćaja je, prema Aljošinu, naredio posadi da nastavi let na određenoj visini, ali kada je posada ignorisala naređenje, nekoliko puta je naredio da avion sleti na drugi aerodrom.

"I pored toga, završilo se tragično", dodao je Aljošin.

Poljska vlada najavljuje prevremene izbore

U Poljskoj će biti održani prevremeni predsednički izbori zbog pogibije predsednika Leha Kačinjskog, a u međuvremenu će dužnost predsednika obavljati predsednik donjeg doma parlamenta Bronislav Komorovski, izjavio je danas portparol vlade Pavel Gras.

"U skladu sa ustavom, održaćemo prevremene predsedničke izbore", rekao je Gras Rojtersu.

"Za sada, predsednik donjeg doma parlamenta Bronislav Komorovski automatski postaje vršilac dužnosti predsednika", dodao je on.

Predsednik Sejma ima 14 dana da objavi datum prevremenih predsedničkih izbora koji moraju da se održe u roku od 60 dana od objavljivanja odluke o raspisivanju.

Redovni izbori za šefa države koga Poljaci biraju direktno bili su planirani za jesen, a Leh Kačinjski je samo dan uoči pogibije najavio da će se ponovo kandidovati.

Stručnjaci su naveli da, prema poljskom ustavu, datum izbora mora biti utvrđen u roku od dve sedmice i da izbori moraju biti održani u roku od dva meseca od odluke o sazivanju izbora.

Jaroslav Kačinjski odustao od puta u Rusiju

Brat blizanac poljskog predsednika Leha Kačinjskog koji je poginuo u tragičnoj avionskoj nesreći u poslednjem trenutku odustao je od plana da prati brata u Rusiju na pomen žrtvama masakra u Katinjskoj šumi.

U prvim informacijama o avionskoj nesreći u kojoj je Poljska izgubila predsednika i njegovu suprugu i deo državnog i vojnog vrha pojavila se i nepotvrđena vest da je u avionu bio i blizanac predsednika, bivši premijer Jaroslav Kačinjski.

On je međutim, u poslednjem trenutku odustao od puta, kako bi ostao sa majkom koja je već nekoliko nedelja u teškom stanju u bolnici u Varšavi a mesto u avionu prepustio je sinoć poslaniku svoje partije Pravo i pravda Pšemislavu Goševskom.

Biografija Leha Kačinjskog

Leh Kačinjski je bio predsednik Poljske proteklih pet godina. Široj evropskoj javnosti postao je poznat kada je sa bratom blizancem Jaroslavom Kačinjskim osnovao konzervativnu stranku Pravo i pravda.

Pored toga, Kačinjski je protekle godine često pominjan i zbog ratifikovanja Lisabonskog sporazuma, novog evropskog ustava. On nije želeo da potpiše taj dokument, sve dok Poljska nije dobila garancije da zbog primene sporazuma neće morati da menja svoje porodične i običajne zakone.

Leh Kačinjski je rođen 18. juna 1949. Njegov otac Rejmund bio je inženjer, a majka Jadviga filolog. Kačinjski se za politiku zainteresovao kao student prava na Univerzitetu u Varšavi krajem šezdesetih godina.

Otvoreno se protivio komunističkom režimu i postao aktivista Komiteta za odbranu prava radnika i Nezavisnog sindikata.

Godine 1980. pridružuje se sindikatu Solidarnost koji je predvodio Leh Valensa. Deceniju kasnije, nakon pada komunističkog režima i Valensinog stupanja na vlast, postaje važan politički igrač i član parlamenta.

Ipak, zbog suprotnih stavova o pojedinim pitanjima, Valensa i Kačinjski su okončali saradnju 1992.

U vladi premijera Ježija Buzeka bio je ministar pravde. Godine 2001. zajedno s bratom blizancem Jaroslavom osniva konzervativnu stranku Pravo i pravda i na njenom čelu ostaje do 2003.

Njihov program koji se zasniva na desničarskoj političkoj orijentaciji i religioznim vrednostima brzo je prihvaćen među seoskim stanovništvom i zagovornicima očuvanja tradicije.

Za gradonačelnika Varšave izabran je 2002. Kruna njegove političke karijere bio je trijumf na izborima za predsednika Poljske 2005.

Mediji prenose i da su braća Kačinjski bila predodređena da postanu istaknute ličnosti. Već kao 12-godišnjaci su postali zvezde glumeći u filmu "Dečaci koji su ukrali mesec“.

Srpskoj javnosti Kačinjski je poznat i kao dosledan protivnik nezavisnosti Kosova. Izrekao je oštre kritike upućene poljskoj vladi koja ima drukčiji stav o tom pitanju.

Kačinjski je bio oženjen Marijom, s kojom ima ćerku.

Identifikacija tela u Moskvi

Za porodice nastradalih u današnjoj avionskoj nesreći u blizini Smolenska otvorena je specijalna telefonska linija za informacije, a u moskovskom hotelu "Redison" rezervisano je 150 soba, saopšteno je danas iz operativnog štaba moskovske vlade.

"Ljudi nas zovu, mi nastojimo da im pružimo svu moguću pomoć. Za one koji nameravaju da doputuju u Moskvu mi rezervišemo sobe i obezbeđujemo prevoz do hotela", rekla je predstavnica štaba.

Štab je, kako je navedeno, u stalnom kontaktu sa ruskim Ministarstvom za vanredne situacije. Ministar za vanredne situacije Sergej Šojgu je izjavio u Smolensku da će tela svih nastradalih biti preneta u Moskvu na identifikaciju.