Putin javno zapretio tajkunima

Premijer Rusije Vladimir Putin još jednom je javno zapretio svojim tajkunima i najavio velike kazne za vlasnike kompanija za proizvodnju struje, zbog nedovoljnog investiranja u taj sektor. On je imenom i prezimenom prozvao četvoricu oligarha koji su, kako se videlo na TV snimku, nervozno stezali olovke.

Rusija je polovinom 2008. godine podelila svoj energetski sitem, spremila ga za privatizaciju i konačno prodala kako zapadnim, tako i domaćim investitorima.

Domaći investitori, međutim, beže od svojih obaveza, poručuje ruski premijer i preti kaznama četvorici tajkuna, među kojima je i drugi najbogatiji Rus - Mihail Prohorov, kaže urednik moskovskog "Komersanta" Genadij Sisojev.

On je naveo primer da oni treba da izgrade oko sto energocentrala, a sad se gradi oko 50. Zato im je zapretio čak i državnim tužilaštvom ako se utvrdi da pare za te investicije idu negde na stranu.

Od dolaska Vladimira Putina na vlast, ruska država sprovodi oštriju politiku prema novopečenim ruskim kapitalistima, tzv. oligarsima. Oligarsima se dozvoljava da kupuju preduzeća čak i ispod cene, ali ruska vlast zauzvrat očekuje da u tim preduzećima nema socijalnih problema, ali i da tajkuni na državni zahtev ulažu u neki manje profitabilan sektor.

Ta politika u Rusiji se zove “socijalna odgovornost biznisa”, kaže Sisojev.

“S jedne strane, država zatvara oči i omogućava krupnom biznisu da profitira u oblastima koje su zanimljive za njega, a s druge strane traži od njega da uskoči u finansiranje grana koje država smatra neodgovarajućim za sebe. Ja ne znam nijedan slučaj da su oni odbili te investicije koje je od njih tražila država. Znači, to su pravila igre na koje je krupni ruski biznis pristao”, kaže on.

Tajkuni su uticajni u svim zemljama bivšeg socijalističkog bloka, uključujući i Srbiju, kaže dopisnik BBC-ja za istočnu Evropu Boris Varga koji se slaže da su bar u Rusiji oni donekle zauzdani nakon dolaska Putina na vlast. Međutim, on ukazuje da autoritativnost države koju uspostavlja Putin istovremeno udaljava Rusiju od sistema slobodnog tržišta.

“Sve države koje nisu članice demokratskih i širih ekonomskih zajednica, kao što je EU, poput zemalja bivšeg Sovjetskog Saveza i bivše Jugoslavije, uključujući i Srbiju, u uslovima ekonomske krize rizikuju da postanu taoci zatvorenih poslovnih grupa, tzv. tajkuna. Rusija još nekako izlazi na kraj sa oligarsima koji su uslovno pod kontrolom države, ali je Rusija istovremeno postala autoritarna država”, objašnjava Varga.

Prema najnovijoj listi ruskog magazina "Finans!, Rusija je tokom krizne 2009. godine dobila 28 novih milijardera. Listu na kojoj je 77 kapitalista predvodi vlasnik čeličana Vladimir Lisin, za koga važi da ima najmanje specijalnih veza sa političkim establišmentom.

Mihail Prohorov, koji se našao na udaru najnovije Putinove kritike, pao je na drugo mesto, a sledi ga trećeplasirani Roman Abramovič.