Omladine stranaka za osudu zločina

Prema njima, to mora biti učinjeno kako zbog žrtava, tako i zbog budućnosti Srbije. Dok stariji političari još pregovaraju oko rezolucije i formulacije vrste zločina, njihovi podmlaci mnogo brže su se složili da je rezolucija o Srebrenici neophodna.

Ljuban Panić iz omladine DS-a smatra da je, ako u parlamentu još nema dogovora oko toga da li je reč o zločinu ili genocidu, važno da se postigne konsenzus o onome o čemu je dogovor moguć.

“Ako ne možemo da se dogovorimo kako da se to nazove, hajde da se govorimo oko onoga oko čega možemo da se dogovorimo da se ovo društvo promeni”, poručuje on.

“Mislim da završetak rezolucije Evroposkog parlamenta o Srebrenici, koja je doneta 2005. sa 556 glasova za, devet protiv i 22 uzdržana, kaže da ta rezolucija nije posvećena mrtvima, parafraziram, ona je posvećena živima i budućnsoti, genaracijama koje dolaze. Tako i mi treba da razmišljamo”, smatra Panić.

Predsednik beogradske omladine SPS-a, Nikola Pelević, konstatatuje da se u Srebrenici radi o genocidu ali ne veruje da se o tome može postići najširi dogovor u parlametu.

“Mislim da bi zbog što većeg konsenzusa morali da se dogovorilo oko jednog termima koji je nešto što je umereno, što je ni na jednoj ni na drugoj strani, a to je po meni ipak zločin”, kaže on.

“Ne bih imamo nikakav problrem naravno i da se to kvalifikuje kao genocid, ali mislim da je nemoguće da se postigne neki visok nivo konsenzusa ako idemo sa takvim terminom”, ocenjuje Pelević.

Za domaćine tribine, mlade LDP-a, jasno je da se rezolucija o Srebrernici mora doneti.

Osim presude Međunarodnog suda pravde, gde se zločin u Srebrenici kvalifikuje kao genocid, Đorđe Žujović iz omladine LDP-a, podseća i na presudu generalu Krstiću, kao i na paradoks da Srbija traži pravdu pred istom sudom čiju presudu o Srebrenici njen veliki deo osporava.

"Ako bude doneta presuda da je to (nezavisnost Kosvoa) nelegalno, prvo će srpski nacionalisti, koji se sada pozivaju ne neku hrabrost, na presudu Međunarodnog suda pravde gledati kao na neku našu pobedu”,očekuje Žujović.

“Međutim, kad Međunarodni sud prave donese odluku da se u Srebrenici dogodio teritorijalno ograničeni genocid, da Srbija to nije mogla da spreči, ali da je znala da je to pripremano, tu mi dolazimo do tog negiranja", kaže on.

Dekan Pravnog fakuleta "Union" Vesna Rakić-Vodinelić kaže da Srbija nema pravnu, već etičku, socijalnu i generacijsku odgovornost da osudi zločin u Srebrenici, a da pravna osnova za rezoluciju u parlamentu leži u odluci Međunarodnog suda pravde u kojoj se navodi da je Srbija odgovorna za nesprečavanje tog zločina genocida.

Ona ističe da je presudom suda utvrđena odgovornost Srbije kao pravnog lica, pa je debata o zločinu koji je već kvalifikovan suvišna.