Novi zakon za stare državne tajne

Rokovi u kojima poverljivi dosijei prestaju da budu tajne određeni su prema stepenu tajnosti i kreću se od dve godine do 30 godina za "državnu tajnu" kao najviši stepen tajnosti. To znači da sve državne tajne sa datumima do 1. januara 1980. mogu biti otvorene, osim onih dokumenata za koje država proceni da treba da ostanu večito zapečaćeni.

"Za svaki dokument ponovo se donosi odluka o poverljivosti, tako da stari dosijei neće automatski biti zapečaćeni, što znači da se hiljade i hiljade starih dokumenata mogu otvoriti. Zakon predviđa proveru svih dokumenata na koja je stavljena oznaka poverljivosti”, kaže Slobodan Homen, državni sekretar u Ministarstvu pravde Srbije.

Prelazne i završne odredbe zakona, koji je Skupština usvojila prošlog petka, a primenjuje se od prvog januara, kažu da sva dokumenta moraju dobiti novu oznaku poverljivosti.

Predviđena je stroga procedura kako se dokumenti klasifikuju po stepenu poverljivosti. Zakon propisuje četiri stepena tajnosti podataka – "interno", "poverljivo", "strogo poverljivo" i "državna tajna".

"Oznaka poverljivosti sigurno neće biti skinuta sa dokumenata koji su još aktuelni, kao što su podaci o traženju Ratka Mladića na primer, ali mogu se skinuti sa dokumenata starih 30, 40 i više godina ", rekao je Homen.

Otvaranje nedostupnih arhiva iz ne tako davne prošlosti može biti zanimljivo za javnost, ali i bolno i opasno za porodice koje tragaju za sudbinama svojih bližnjih koji su zatvarani, nestali, ubijeni, osuđeni bez suda i presuda.

Da li će se otvoriti dokumenta koja se odnose na Goli otok i streljanja u Beogradu posle oslobođenja, zavisi isključivo od državnih organa koji će odlučivati o pečatima poverljivosti.

Bezbednosno-informativna agencija je predala pre četiri godine Arhivu Srbije hiljade dokumenata koji još nisu dostupni javnosti. U njima su podaci ko je koga uhapsio, prijavio, ocinkario, potkazao, ko je za koju službu i šta radio.

"Državni organi će morati da pređu kroz sve dokumente koji su do sada označeni kao tajni. Prema prvima analizama, sigurno je da će sa 80 odsto dokumenata biti skinuta oznaka poverljivosti", kazao je Homen.

O stavljanju pečata „"državna tajna" i "strogo poverljivo” odlučuje Vlada Srbije, uz prethodno pribavljeno mišljenje Saveta za nacionalnu bezbednost, a kriterijume za "poverljivo” i "interno” vlada određuje na predlog nadležnog ministra odnosno "rukovodioca organa javne vlasti”.

Cilj je da se uredi jedinstveni sistem određivanja tajnosti i zaštite poverljivosti tajnih podataka koji su "od interesa za javnu bezbednost, odbranu, unutrašnje i spoljne poslove Srbije”.

Tajni podaci čuvaju se tako da je pristup dozvoljen samo ovlašćenim "korisnicima”.

Predsednik Republike, predsednik Narodne skupštine i predsednik Vlade imaju pristup tajnim podacima bez odobrenja. Oni mogu koristiti podatke bilo kog stepena tajnosti na osnovu svoje funkcije i u cilju obavljanja poslova iz njihove nadležnosti.