Karadžić sutra u sudnici Tribunala

Bivši predsednik Republike Srpske Radovan Karadžić ni danas se nije pojavio u sudnici Haškog tribunala, gde je izlaganjem uvodne reči tužilaštva nastavljen proces protiv njega.Predsedavajući sudija O Gon Kvon konstatujući da Karadžić nije u sudnici, rekao je da se time optuženi odrekao prava da prisustvuje procesu.

Bivši predsednik Republike Srpske će se međutim sutra pojaviti u haškoj sudnici na statusnoj konferneciji.

Advokat Goran Petronijević, iz Karadžićevog pravnog tima, za B92 kaže da ulazak u sudnicu ne znači popuštanje nego pokušaj da se na statusnoj konferenciji nađe rešenje problema u koji je proces protiv Karadžića, kako kaže - zapao.

"Za sutra je od strane sudskog veća zakazana statusna konferencija na kojoj bi trebalo da se odlučuje o našim predlozima kao i o predlozima Tužilaštva za eventučani nastavak suđenja ili eventualno odlaganje”, kaže Petronijević.

“Ta statusna konfenerncija je zakzana za 14 časova i gospodin Karadžić će se pojaviti na toj statusnoj konferenciji. On se ne pojavljuje na suđenju koje oni pokušavaju da počnu, a statusna konferencija pokušava da upravo reši problem u koji je proces došao. ”, najavljuje on.

“I Karadžić upravo hoće da u tome učestvuje da se taj prbolem reši, ne radi se ni o kakvoj slabosti, popuštanju ili bilo čemu sličnom", poručuje član pravnog tima bivšeg lidera bosanskih Srba.

Tužilac: Karadžić naredio napad na Srebrenicu

U međuvremenu, tužilac Alan Tiger nastavio je danas sa izlaganjem optužnice protiv Radovana Karadžića u Haškom tribunalu.

Tiger je naveo da je Karadžić, kao vrhovni komandant, naredio napad Vojske Republike Srpske na Srebrenicu u julu 1995., posle kojeg je ubijeno 7 000, a proterano 25 000 muslimanskih civila.

"Jedino zbog čega je Karadžić izrazio žaljenje je što se toliko mnogo Muslimana izvuklo", rekao je tužilac Tiger.

Bivši predsednik RS optužen je za genocid u Srebrenici i još sedam opština u BiH, zločine protiv čovečnosti nad nesrbima i uzimanje međunarodnih talaca.

"Masovno ubistvo i progon u Srebenici su bili kulminacija napora optuženog Karadžića da etnički očisti Istočnu Bosnu kako bi postigao svoj cilj" - stvaranje srpske države, rekao je tužilac Tiger.

Po njegovim rečima, Karadžić je, tokom i posle operacije, bio informisan o razdvajanju i odvođenju srebreničkih muškaraca i proterivanju žena, dece i staraca iz enklave.

Kao dokaz da je Karadžić bio svestan da je u Srebrenici počinjen težak zločin, Tiger je naveo široku operaciju iskopavanja masovnih grobnica i premeštanja stotina tela u sekundarne grobnice, koju su u septembru i oktobru 1995. sprovele snage Vojske Republike Srpske i policija, kako bi prikrile zlodelo.

Zastupnik optužbe je precizirao da je do sada iz masovnih grobnica u području Zvornika i Bratunca ekshumirano i identifikovano "više od 5 000 žrtava", muškaraca i dečaka iz Srebrenice.

Karadžić je u martu 1995. izdao direktivu da se život stanovništva Srebrenice "učini nepodnošljivim kroz vojnu akciju i uskraćivanje humanitarne pomoći", citirao je tužilac.

Tom direktivom, Karadžić je naložio da Vojska Republike Srpske pažljivo odmerenim i promišljenim vojnim akcijama "stvori nepodnošljivu situaciju potpune nesigurnosti bez ikakve nade za opstanak i život za stanovništvo u Srebrenici i Žepi".

Tiger je naglasio i da je masakr u Srebrenici bio posledica nasilne kampanje koju je, po Karadžićevim nalozima, Vojska Republike Srpske sprovodila od 1992., uklanjanjajući muslimansko stanovništvo iz Istočne Bosne.

Karadžić je, kako je naglasio tužilac, naredio i uzimanje za taoce više od 200 vojnih posmatrača UN i pripadnika Unprofora, krajem juna 1995. Tiger je citirao Karadžićeve reči da će u slučaju da NATO bombarduje položaje Vojske Republike Srpske, pripadnici UN i Unprofor biti "smatrani neprijateljima" i zarobljavani.

Prema optužbi, Vojska Republike Srpske je taoce, od 26. maja do 19. juna 1995, koristila "kao živi štit", vezujući ih za stubove u blizini vojnih postrojenja koja su mogla biti na meti avijacije NATO.

Tužilac je ponovio i da je Karadzić "tokom 44 meseci upravljao kampanjom artiljerijskih i snajperskih napada na civile u Sarajevu, glavnom gradu višenacionalne države koju je on želeo da etnički podeli".

Iako je znao za nasumične napade na civilne ciljeve, nasumične i neopravdane vojnom potrebom, Karadžić ne samo da nije učinio ništa da zaustavi granatiranje i snajperske napade, nego je i unapredio komandante Sarajevsko-romanijskog korpusa Vojske Republike Srpske koji su ih sprovodili.