Sve više razvoda brakova

Sukobi, loša komunikacija, nasilje i alkoholizam, mladi s poremećajima ponašanja i problemima zavisnosti faktori su koji utiču na porast broja razvoda u Srbiji. U Beogradu, u kom pet odsto stanovništva zavisi od socijalne pomoći, u porastu je broj razvoda, a kao razlog sve češće se navode nasilje i alkoholizam. Očekuje se da će najavljeno zaoštravanje ekonomske krize znatno uticati i na porodične odnose.

Najviše brakova sklapa se u Beogradu, gde je prijavljen i najveći broj razvoda. U Srbiji je sklopljeno 38.285 brakova, a razvelo se preko 8.500 parova, najviše u Beogradu.

U proseku se ispred matičara staje u kasnim dvadesetim godinama, a brakorazvodne parnice se najčešće pokreću u kasnim tridesetim. Prema zvaničnoj statsitici iz 2008. prosečan brak traje skoro 12 i po godina, a skoro dve trećine zahteva za razvod podnose žene. Prema sadašnjim pokazateljima, statistički podaci sledeće godine biće znatno drugačiji.

“U Beogradu je veliki porast razvoda braka. I razlozi su uglavnom veća očekivanja od braka. Ranije je glavna funkcija braka bila reproduktivna uloga, međutim sada su potrebe za većim zadovoljstvima u partnerskoj relaciji. Ukoliko se ne odgovori na te zahteve, sve češće se mladi parovi, koji su u nekih 5 do 7 godina braka, odlučuju na razvod”, kaže Vera Despotović-Stanarević, porodični psihoterapeut.

U "Savetivalištu za brak i porodicu" kažu da im se za razliku od prethodnih godina sve više za pomoć obraćaju porodice sa više različitih problema koje pre svega uzrokuje ekonomska situacija.

Gubitak posla, nedostatak novca, loši odnosi, nezadovoljstvo, poremećaj ponašanja kod dece, najčešći su problemi koji neretko za sobom povlače porast porodičnog nasilja, kao i alkoholizma, narkomanije, pa i kockanja. Uprkos letnjim mesecima, broj žena i dece koja su zaštitu našla u sigurnim kućama ne smanjuje se.

“U julu mesecu smo imali 22 žene i 35 dece, ne samo u julu, negi u maju, junu, julu, jer žene ostaju tri meseca u kući. isto toliki broj je bio i u januaru i u februaru i to je konstantno isto. Kapaciteti ove dve naše kuće u Beogradu su prepuni”, kaže Milica Lazarević, domaćica Sigurne kuće.

Najava zaoštravanja krize nepovoljno će uticati na porodične odnose, pa se već od jeseni može očekivati i veći pritisak na centre za socijalnu zaštitu. Na zakonskoj regulativi i organizaciji stručnih službi se radi, ali problem predstavlja nedostatak sredstava za pružanje materijalne pomoći.

"Ono najakutnije je uvek materijalna pomoć. Kad ljudima pružiš materijalnu pomoć, na tome može da se posle gradi i normalizacija bilo kojih odnosa, kao i recimo poremećni porodični odnosi”, kaže Zoran Popović, sociolog.

Broj sklopljenih brakova u proteklih 18 godina u konstantnom je padu. Od 1991. do 2008. broj bračnih zajednica u Srbiji pao je za preko 6.800.