Zakonom protiv diskriminacije

Zakon protiv diskriminacije Vlada je uputila Skupštini na usvajanje. "Taj zakon na sveobuhvatan način će omogućiti žrtvama diskriminacije - manjinskim zajednicama, osobama sa hendikepom, deci, ženama, izbeglim i raseljenim osobama, gej populaciji... - da ostvare svoja prava", rekao je državni sekretar Ministarstva za ljudska i manjinska prava.

Na predstavljanju izveštaja o diskriminaciji iz 2008. godine on je rekao da je najvažnije što će taj zakon delovati preventivno i ocenio da u Srbiji treba još dosta da se radi na promeni svesti građana po tom pitanju jer su, kako je ocenio, u velikoj meri prisutni diskriminatorski stavovi prema manjinskim grupama.

Karadžić je kazao da su izveštaji o diskriminaciji veoma značajni i za aktivnosti vladinih institicija u oblasti zaštite ljudskih prava, kao i da će to ministarstvo uložiti veće napore u edukaciji državih institucija i omladine po tom pitanju. Predstavnici nevladinih organizacija su istakli da nakon usvajanja Zakona protiv diskriminacije predstoji težak posao njegove primene, kao i principa jednakosti svih ljudi bez obzira na njihova svojstva, civilizacijska tekovina modernog društva.

Oni su podsetili da je usvajanje tog zakona, koji imaju skoro sve zemlje u okruženju, jedan od uslova za ulazak Srbije u EU.

Zakon protiv diskriminacije izradila je Koalicija za borbu protvi diskriminacije zajedno sa Ministarstvom za ljudska i manjinska prava i Ministarstvom rada i socijalne politike.

Ta koalicija je osnovana 2005. godine i čine je Centar za unapređivanje pravnih studija, Inicijativa mladih za ljudska prava, Odbori za ljudska prava u Srbiji ĆRIS, "Labris", "Gej strejt alijansa"...

Diskriminacija vodi mržnji

Predstavnici Koalicije protiv diskriminacije nadaju se da će ta pojava u Srbiji biti smanjena efikasnom primenom Zakona o diskriminaciji.

Predstavljajući izveštaj o diskriminaciji u Srbiji u 2008. godini, predstavnici te koalicije ocenili su da je u celom regionu neophodan efikasan zakon o diskriminaciji koja je, kako navode, često kombinovana i sa nasiljem.

Iz Švedskog helsinškog komiteta za ljudska prava ukazali su da zakon ne bi trebalo donositi samo radi toga što je jedan od uslova za stavljanje Srbije na "belu šengen listu", već i "zato što je to jedno civilizacijsko dostignuće".

U izveštaju je ukazano da ne postoji razumevanje institucija za marginalizovane grupe, da je govor mrznje zastupljen i da se ne kažnjava, da postoji nedostatak razumevanja za obrazovanje dece ometene u razvoju i da je velik broj te dece van dometa obrazovnog sistema, kao i da nema razumevanja za seksualne orijentacije.

Iz Antitrafiking centra poručili su da je seksualnim radnicama, kako i same poručuju, potrebno dati prava, a ne rehabilitaciju.

Predstavnici Inicijative mladih za ljudska prava naveli su da je Zakon o javnom informisanju usvojen pre šest godina i da on reguliše govor mržnje, ali da su rezultati njegove primene poražavajući.

Kako je navedeno, do sada je doneta samo jedna presuda kojom je kao govor mržnje označen tekst u dnevnom list Glas javnosti kojim se pozivaju građani da ne kupuju hrvatske proizvode.

Iz Labrisa su pozvali institucije da ističu da je seksualna orijentacija jedno od osnovnih ljudskih prava, a u izveštaju je ukazano i da LGBT populacija nema povrenja u institucije i policiju i da mnoge slučajeve diskirminacije zbog toga i ne prijavljuje.