Jelašić: Potrebne nepopularne mere

U autorskom tekstu za vikend izdanje lista “Danas“, Jelašić je ocenio da bi za finansiranje tekućih platnih deficita od planiranih 16,1 odsto bruto domaćeg proizvoda (BDP) našoj zemlji u 2009. bile potrebne strane direktne investicije oko 1,7 milijardi evra.

Jelašić je naveo da "model na kojem se do sada zasnivala makroekonomska stabilnost, kako Srbije tako i velikog broja drugih zemalja u našem regionu, nije više održiv na srednji, a kamoli na dugi rok".

"Što pre se s tom realnošću suočimo i što pre budemo spremni da preduzmemo veliki broj teških i nepopularnih mera, biće potrebne manje korekcije. A vreme brzo ide, jako brzo", naveo je on.

Jelašić je istakao da je "dosadašnji način održavanja makroekonomske stabilnosti u Srbiji, u kojem se prevelika tekuća potrošnja finansirala iz prihoda od privatizacije i zaduživanja, uglavnom u inostranstvu, u vremenskom periodu koji nam predstoji, teško održiv".

"Privatizacioni prihodi iz prethodnog perioda su potrošeni, a sužena je i mogućnost novog zaduživanja, kako zbog manjeg apetita stranih investitora, tako i zbog drastičnog povećanja kamatnih stopa", upozorio je guverner.

Jelašić je naveo da "pored toga, i tekući prihodi budžeta u periodu ekonomske stagnacije su oskudniji", ukazujući da "situacija bude još teža, upravo u vreme turbulencija i neizvesnosti s kojima se danas suočavamo, zahtevi da država više troši rastu iz dana u dan".

On je podsetio da se se "zahtevaju dodatne subvencije i garancije, traži se dodatno povećanje zarada i penzija nezavisno od toga što i postojeći obim isplate zahteva značajna odricanja".

Prema njegovim rečima, da bi se finansirao tekući platni deficit od planiranih 16,1 odsto bruto društvenog proizvoda ,odnosno veća potrošnja od onoga što proizvodimo, Srbiji su u 2009. potrebne strane direktnih investicija od oko 1,7 milijardi evra.

Jelašić je naveo i da je je Srbije potrebno dodatno neto zaduženje od 3,9 milijardi evra pošto u 2009. dospeva i oko 3,6 milijardi evra duga.

"Da bi se finansirala naša preterana potrošnja, potrebni su, dakle, krediti od ukupno 7,5 milijardi evra! Razliku između onoga što ne uđe u Srbiju, a potrebno je za finansiranje, moraju da pokriju devizne rezerve", smatra on.

Prema njegovim rečima, iako će trgovinski deficit ove godine biti znatno manji od planiranog, razloga za slavlje nema - manji uvoz, pre svega zbog PDV-a i carina, znači i manji prihod budžeta.

"Jedini izlaz iz ove nepovoljne situacije je suštinska promena strukture rashoda budžeta Srbije, pre svega u korist kapitalnih izdataka na teret tekućih, odnosno na teret potrošnje", smatra Jelašić.

On je u autorskom tekstu naveo i da "ako to država ne uradi, uradiće umesto nje tržište, pronalazeći novu ravnotežu na nekom drugom nivou i to u vidu cena i kursa", dodajući da se "upravo to i dešava ovih nedelja i u Srbiji i u regionu".