Halimi: Ima li Vlada plan za jug

Riza Halimi, jedini albanski poslanik u Skupštini Srbije, izjavio da bi nova vlada morala ozbiljno da se bavi jugom Srbije, ali da neki potezi "stavljaju pod ozbiljnu sumnju namere Beograda".

Halimi je rekao da je pismo ministra prosvete Žarka Obradovića predsednicima opština Preševo, Medveđa i Bujanovac, u kome nalaže da se se ne priznaju diplome Univerziteta u Prištini sa pečatom civilne misije Ujedinjenih nacija, stiglo "kao grom iz vedra neba, jer je taj problem rešen 2001. godine".

"To je bio jedan od najvećih rezultata, koji je otvorio mogućnost početka integracije Albanaca u lokalne samouprave. Obradovićevim nalogom blokira se rad lokalnih i državnih institucija", ocenio je Halimi.

On je izjavio da se zbog Obradovićeve odluke obratio premijeru Mirku Cvetkoviću, Organizacji za evropsku bezbednost i saradnju i ambasadama koje su bile uključene u politički proces na jugu Srbije.

"Očekujemo da će se to pitanje rešiti u septembru. Ako ovako ostane, biće ogromnih problema i početak destabilizacije situacije", rekao je Halimi.

On je izrazio očekivanje da će vlada razmotriti Obradovićevu odluku o nepriznavanju diploma i "sagledati sve posledice".

"Vlada ovde države je donela odluku da se priznaju UNMIK diplome i ne može sada druga vlada sa odmahne rukom i kaže 'oni su svašta radili, mi smo nešto drugo'. Mora se poštovati kontinuitet, a stečena prava se ne mogu degradirati", izjavio je Halimi.

Prema njegovim rečima, redovno od svih predsednika vlade traži "ozbilniji pristup problemu juga Srbije, da se ne bi devalviralo ono što je već postignuto, a takve tendencije postoje, za šta je očigledan primer Obradovićev nalog".

Halimi je izjavio da predsednici opština Preševo, Medveđa i Bujanovac nisu bili aktivno uključeni u stvaranje nacrta strategije Koordinacionog tela za jug Srbije, koji je pripremljen u Beogradu.

"U strategiji postoji više pogrešnih političkih ocena, poput one da Albanci nisu uključeni u integraciju jer su bojkotovali izbore, što nije tačno. I pored toga što su neke partije bojkotovale, imali smo aktivno učešće Albanaca u izborima. Spremnost za uključivanje u lokalne i državne institucije je uvek postojala", rekao je Halimi.

On je ocenio da je, "pored neadekvatnih političkih komentara, neadekvatan i operativni plan, koji ne govori kako da se reše problemi na ovom nerazvijenom području".

"Dat je prioritet nevladinim organizacijama. Činjenica je da su one ovde slabe, ali bez jake privrede ne možete imati ni jak nevladin sektor. Ima i niz drugih problema koje ta

strategija mora da obuhvati", izjavio je Halimi, ali je naveo i da je "ipak pokazana spremnost da se angažovanije radi na ovom području".

Prema Halimijevim rečima, izbor ministra za upravu i lokalnu samoupravu Milana Markovića za predsednika Koordinacionog tela za jug Srbije predstavlja "šansu da se plan Koordinacionog tela ostvari".

Početak ukljućivanja Albanaca u rad Koordinacionog tela je moguć i preko primedbi koje bismo dali na taj program. Ako se budu uvažavale primedbe predsednika opština i lokalnih političkih subjekata, nema razloga da se ne uključimo u rad Koordinacionog tela. Tek tada bih očekivao da, nakon duge pauze od 2004. godine, Koordinaciono telo ovde počne i suštinski da deluje, izjavio je Halimi.

On je ocenio da je na jugu Srbije "privreda katastrofalna", dok privatizacija nije ni počela, s tim što Koordinaciono telo nije pokazalo interes za rešavanje tih problema.

To se vidi i na primeru dobijanja sredstava iz Nacionalnog investicionog plana u prošloj godini. Bilo je predviđeno oko 130 miliona dinara za opštinu Preševo. Ostvareno je svega 30 miliona. Pokušavam da vidim šta se desilo sa tih 100 miliona, rekao je Halimi, uz konstataciju da bi "u svemu tome morala da bude ključna uloga Koordinaciona tela".

Halimi je rekao da očekuje da će se problematika manjina ozbiljnije tretirati i da će Zakon o manjinama biti konačno usvojen.